Kategorija:
Evo, nastavljam seriju članaka o načinima i tehnikama koje su sasvim BESPLATNE, VEOMA EFIKASNE, koje može svako sam da radi a koje neće (skoro) niko da objavljuje ili podučava.
Započeli smo obimnim člankom o gladovanju i postu (“Veliko telesno i mentalno pročišćenje”, potom sam objavio “Nos je za disanje, usta su za jelo” a sada idemo na – nedisanje i veeelike dobrobiti koje tim pauzama u disanju možemo imati.
Da počnemo od joge tj. jogističkog disanja Pranajame. Tehnika koje spadaju u ovu kategoriju ima dosta ali mi ćemo se ovde pozabaviti nekima koje imaju pauze uključene u sebe (kumbhaka). Moglo bi se reči da su zadržavanja daha – pranajama jer udah i izdah su prirodni postupci a zadržavanje daha je – tehnika.
Najpoznatija tehnika sa zdržavnjem daha je naizmenično joga disanje (moj termin) koje se na Saskritu zove nadi shodhana (pročišćenje energetskih kanala – nadija). O izvođenju ove tehnike možete čitati više na moj stranici.
Mi ćemo se ovde posvetiti pažnju samom zadržavanju daha i njegovim dobrobitima a ostavljajući po strani kako su ti stari jogiji došli do saznanja o raznim dobrobitima zadržavanja daha koje moderna nauka tek sada otkriva.
Da bi smo se uveli u temu zdržavanja daha, treba prvo da vidimo šta je kiseonik (O2) a šta ugljen dioksid (CO2)? O kiseoniku znamo manje više dosta mada ne bi bilo loše i tu priču da malo proširimo ali drugi put. Što se tiče CO2 njega najčešće posmatramo kao neki otpadni, štetni gas, kao nuzprodukt disanja. Međutim, ta su dva gasa komplementarna i ne mogu jedan bez drugog. To je prvi 1904. godine uočio danski fiziolog Kristijan Bor (otac čuvenog atomskog fizičara Nilsa Bora) i to njegovo otkriće se zove «Borov zakon» ili «Borov efekat». Taj zakon glasi:
“Težnja hemoglobina za vezivanjem (kiseonika) obrnuto je srazmerna koncentraciji ugljen dioksida”.
Hipokapnija vodi u hipoksiju.
Idemo redom. Kao što verovatno većina zna, i O2 i CO2 u krvi nosi hemoglobin (Hmb). Ima istina i nešto slobodno rastvorenih tih gasova u krvi ali je ta količina zanemariva. Jedna čestica Hmb može da ponese najviše do četiri molekula O2. Kako Hmb “zna” gde i kada treba da preda taj kiseonik u ćelije? Taj se mehanizam odvija tako što ćelije i delovi tela koji su najviše angažovani u nekom trenutku otpuštaju najviše CO2. Taj CO2 se rastvara u vodi koja sačinjava krvi i stvara ugljenastu kiselinu (HCO3) koja povećava kiselost krvi (sa 7,45 na recimo 7,4) i TO JE SIGNAL hemoglobinu gde je trenutno kiseonik najpotrebniji – tamo gde se odvija najviše metabolizma.
Znači, da nije bilo CO2 ne bi bilo ni dotura kiseonika u ćelije! Hipokapnija (nedostatak CO2) vodi u hipoksiju (nedostatak O2).
Kod zdravih osoba ovaj se mehanizam nesmetano odvija: Hmb neprestano odnosi kiseonik do ćelija i vraća ugljen dioksid. Na svaku jednu jedinicu kiseonika, vraća se 0,8 CO2. Ali problem nastaje kada imamo preterano (preduboko) disanje (hipervetnilaciju) – a to je u savremenom svetu skoro 90% stanovništa (moderan život, uključujući stress, procesuirana hra, verovanje da je duboko disanje zdravo i nedostatak vežbanja). Tipično preterano disanje je disanje na usta. Te osobe nepotrebno dišu preterano, dodajući neprestano novi kiseonik u pluća i krvotok a ne ostavljajući vremena hemoglobinu da prenese i otpusti kiseonik ćelijama što dovodi do hipoksije – nedostatka kiseonika u ćelijama. Ekstremni slučajevi toga su – astma. Dakle, astma nije bolest nego reakcija tela na pogrešno disanje!
To dovodi do nedovoljnog metabolizma u ćelijama (bez kiseonika nema „vatre“) i do njihovog očtećenja i smrti. Sem toga, kancerima nikako ne odgovara sredina sa dovoljno kiseonika a „cvetaju“ u sredini sa njegovim nedostatkom i eto jednog od uzroka te teške bolesti.
Normalna količina uglen dioksida u krvi je oko 5,3% a kreće se 2,5 do 7,5%. Nije otrovan ni štetan a škodljiv je tek preko 20% u krvi (čisti CO2 je otrovan).
Međutim, bezbrojne su dobrobiti i funkcije vezane za CO2:
- Stvaranje slobodnih radikala nastaje usled nedostatka kiseonika u ćelijama (hipoksija). Znači, antioksidanstka odbrana tela zavisi od CO2 i disanja.
- Hronične upale su regulisane disanjem budući da hipoksija (nedostatak kiseonika) vodi ili pojačava upale.
- CO2 ima stabilizirajuću i smirujuću ulogu kod nerava i nervnih ćelija. Njegov nedostatak u mozgu dovodi do spontanih i asinhronih nervnih okidanja što dovodi do svake vrste psiholoških abnormalnosti od panike, preko problema sa spavanje, do alkoholizma i depresije.
- Opušta mišiće jer njegov nedostatak vodi njihovoj napetosti.
- Napetost u disajnim putevima nastaje usled hipokapnije (nedostatka ugljen dioksida).
- CO2 reguliše PH krvi i drugih tečnosti u telu.
- Reguliše mirnoću disanja
Soba bikarbona je “karbonat” kao i ugljen dioksid (karbon dioksid) i njenom upotrebom, između ostalog, imamo efekat povećanja CO2 a tim i O2 u krvi, no nećemo sada širiti temu.
Ne disanje
Sada kada smo, u kratko, videli kako se odvija razmena kiseonika i ugljen dioksida (nadam se da je bilo korisno), da vidimo šta se dešava kada namerno zaustavimo disanje.
Kada zaustavimo disanje (svejedno da li punih ili praznih pluća), više nema dotura novog kiseonika u pluća i krv ali se metabolizam i dalje nastavlja. I šta se dešava? Raste nivo ugljen dioksida u krvi i Hmb ispušta kiseonik u tkiva i ona se obogaćuju kiseonikom.
Sem što je u jogi oduvek poznata, ovu tehniku je na Zapad uveo ruski lekar Konstantin Pavlović Butejko (1923. – 2003.). Kada je imao tridesetak godina imao je pritisak 220/110 i bilo mu je predviđeno još godina, godina ipo života. Tada se on zapitao da li možda njegov način disanja doprinosi takvom stanju. Počeo je to uči da diše tiho kako bi smanjio pritisak. Ne samo da se krvni pritisak vrlo brzo smanjo nego su nestali i razni bolovi i drugi simptomi koje je imao. Izučavao je što se u to vreme teoretski moglo naći o disanju i započeo primenu na svojim pacijentima a pre svega na onima sa astmom i povišenim krvnim pritiskom.
Sama „Butejko tehnika“ je vrlo jednostavna i zove se “kontrolisane pause”. Možete voditi dnevnik o tome a možete i pamtiti ali u svakom slučaju će te uočiti kako se brzo postiže napredak. Ja to podučavam i vežbamo to disanje sa pauzama na mojim treninzima i vežbači su šokirani kako brzo napreduju već kod drugog, trećeg pokušaja. Inače šampion nam je Živka, koja ima 70godina (vežba jogu kod nas već 10 godina) i koja bez problema zadržava dah praznih pluća preko 60 sekundi!
Dakle, umirite se desetak minuta pre početka ovog „merenja“ kako bi rezultati bili ujednačeni.
Udahnite tiho i mirno i isto tako tiho izdahnite kroz nos. Držite se za nos kako bi ste sprečili ulazak vazduha u pluća. Brojte sekunde (ili upotrebite sekundaru) sve dok ne dobijete prvu konačnu želju za udahom. Pri tom prvom konačnom željom za udahom možda dobijete i nekontrolisanu želju za pokretom dijafragme. Udah nakon pause ne sme da bude buran (znači da ste preterali) nego miran. Oslobodite nos i dišite kroz njega.
Jako dobar rezultat ove kontrolisane pauze je 40 i više sekundi. Dobar rezutat je 30 i više sekundi. Rezultat od 25 sekundi ukazuje da ima prostora za poboljšanje a pauza od 15 ili manje sekundi je indikativna za disajne probleme (simptome astme, kašlja, bola u grudima ili problema sa nosnicama), probleme sa spavanjem (nesanica, slabost, hrkanje i apneja-prestanak disanja u spavanju), probleme sa strahovima (velike brige, jaki stres, slaba koncentracija) ili bilo koje stanje vezano za preterano disanje.
Samo da ponovim: prvih nekoliko puta će rezultat verovatno biti slab jer je to šok za telo pošto nemamo razvijenu „toleranciju na ugljen dioksid“ ali nemojte zbog toga odustati jer se rezultati jako brzo popravljaju (sem ako nemate neka od navedenih stanja).
Izvedite to tri puta 2, 3 puta dnevno. Napredna verzija (koju ja primenjujem) je da brojite dužinu pauze i pri hodu ili nekoj drugoj aktivnosti koja traži više kiseonika.
Oni koji vežbaju jogu i/ili pranajamu, mogu i trebaju ovu tehniku ugraditi u naizmenično disanje tj. držati se “Svemirske srazmere”: udah se broji do 4, pauza do 16, izdah do 8, pauza se broji do 16, opet udah do 4… itd. Plus naizmenično kroz nosnice (o tome više na mojoj stranici).
Dobra vest je da će te se osećati sve bolje u svaki put kada povećate trajanje pause za 5 sekundi a prvi korak je da naučite disati kroz nos i danju i noću.
Ima još dobrih vesti 
: Slezina je naš “rezervoar krvi” i u njoj se nalazi skoro 20% ukupne količine krvi. Kada nema dovoljno kiseonika u krvi za slezinu je to znak da nema dovoljno krvi i ona ispumpava krv u krvotok… Kada i dalje nema dovoljno kisenika, za bubrege je to znak da nema dovoljno krvi i bubrezi šalju zahtev (preko mozga) koštanoj srži da proizvodi nova krvna zrnaca! Dakle, zaustavljanjem disanja imamo efekat kao da smo na 2000m nadmorske visine. Sem toga, to je efekat koji se postiže i – dopingom (povećanje količine krvi). Poznato je da ljudi koji žive na većim visinama žive duže nego ljudi u nizini a ovom tehnikom možemo postići isti efekat kao da živimo na visinama.
I to nije sve. Kada se prejako diše i nema dovoljno ugljen dioksida, telo traži više hrane (pošto je većina hrane kisela) a kada pravimo pauze u disanju – manje smo gladni…..
Za dug i zdrav život ćemo još više doprineti ako vežbamo i naučimo kako da tokom vežbanja dišemo kroz nos. To se čini nemoguće ali uz trening je itekako moguće.
Opet moram da ponovim: ne pišem ovo da bih se “pravio pametan“ nego da pokušamo promeniti naše živote na bolje a bez skupih (i često škodljivih) lekova, tretmana i suplemenata. Međutim, samo znanje vam neće promeniti kvalitet života, nego samo njegova PRIMENA.
Jogi Faba