Da bi smo videli zašto treba izdisati „u stomak“ trebalo bi prvo da se podsetimo značenje reči pranajama (pranayama) i u vezi sa tim značenje reči Či Gong (Qigong, Chi kung itd). A pre toga da podsetimo na to da su skoro sve civilizacije i njihove tradicije imale i imaju koncept Kosmičke životne energije, koja se u Indiji zove prana, u Kini Qi, u Japanu Ki, u Grčkoj pneuma a na Zapadu nazvana Životna suština (Life essence) itd.
Kao što svi znamo iz svakodnevnog života, emocije vrlo bitno utiču na naš način disanja ali i - vice versa – način disanja utiče na emocije. U korenu reči pranayama (kontrola prane, manipulacija pranom), nastavak yama je izveden iz reči 'produžavati'. Znači, kontrolu daha, pa time i prane, vršimo produžavanjem izdaha.
Dok nas udah osnažuje i donosi novu energiju u telo, dotle nas izdah opušta i oslobađa stresa, otrova i bola. Stoga svesno joga disanje može odlično da poslužu da se napravi prekid u dnevnoj rutini ili kao 'zaklon' od neke stresne situacije.
Pita me neki dan jedna čitateljka preko „Pitajte jogija' da li se kod joga disanja - prilikom udisanja - prvo uvlači stomak ili se prvo „puni' stomak. Pogledam u tesktove o joga disanju na stranici i vidim da tu temu o potpunom joga disanju nisam uopšte obradio. Dakle, evo me na „popravnom'.
Elem, velika većina (naročito žena) diše potpuno nepravilno i nezdravo. Ako posmatrate decu kada spavaju, videće te da dišu pravilno: sa udahom im se diže stomak a sa izdahom spušta. Međutim, vremenom „pokvarimo' način disanja i počinjemo disati sve pliće i pliće, i sve više samo sa vrhovima pluća. Tome naročito doprinosi vaspitanje (porodično, društveno, crkveno) usled koga potiskujemo seksualnost i plašimo se udahnuti duboko (do seksualnog centra, skroz dole, ispod pupka). Plašimo se disati/živeti punim plućima. Na to se nadovezuje i nezdrav način života sa premalo kretanje i nepravilno sedenje - koje zatvara grudni koš.
Kabir reče: Učeniče, reci mi, šta je Bog?“On je dah unutar daha”.
Emocije utiču na način disanja ali i obrnuto!
Postoje dosta velike razlike u mišljenjima o disanju i vežbanjima pranajame. Neke od tih tehnike su kompatibilne a neke baš i nisu. Čini se da jedan broj tih razlika nije ni moguće prevazići, a možda nije ni potrebno. Najveći nesporazumi nastaju, koliko sam ja uspeo da shvatim, iz toga kako razumemo šta je cilj pranajame; pa ako mislimo da je njen cilj jačanje pluća i dijafragme, pročišćavanje disajnih puteva i bolje snabdevanje tkiva kiseonikom – imaćemo jedan pristup a ako smatramo da joj je cilj smirenje i kontrola uma – imaćemo sasvim drugi pristup. Zato ćemo prikazati ta dva osnovna pristupa, koja ćemo nazvati Tiho (Swami Patanđali) disanje i Duboko (Swami Swatmarama), naizmenično disanje kroz obe nosnice, Anuloma - Viloma). Predstavićemo i Prirodno disanje, za koje bi se moglo reći da i nije neka posebna tehnika ali će te videti – da jeste.
Kabir reče: “O Sveti čoveče! Bog je dah svih dahova”
Prirodan dah može biti „tehnika“ za sebe ali se najčešće koristi kao preludij nekoj drugoj tehnici, kao prelaz i umirenje. On može biti i samostalna tehnika meditacije, kao što ćemo posle videti.
Sednemo u neki položaj u kome možemo udobno sedeti potrebno vreme. To ne mora biti položaj sa slika iz joga udžbenika. Ipak potrebno je obezbediti da vam leđa budu prava i otvoren grudni koš. To, naravno, može biti i neki klasični joga položaj, i to bi bilo vrlo preporučljivo ali nije preduslov za dobar rezultat.
Najveći autoritet u jogi, pisac čuvenih “Stihova o jogi” (“Joga sutra”) od pre dve hiljade godina je pisao o joga disanju u stihovima 2.49 – 2.53.Pranajama (inače znači kontrola ili manipulacija pranom – Kosmičkom energijom) je četvrti ud ili stepenica u Patanđalijevom osmoudom sistemu joge. Za pranajamu on kaže da reguliše dah tako da postane lagan i fin, takav koji vodi stalnom prilivu energije (prane) a koja je iza udaha, izdaha i prelaza između njih.Dakle, imamo “četiri pranajame”: prve tri su udah, izdah i prelaz (2.50) a četvrta je taj neprekidni tok koji je iza i prevazilazi ostale tri (2.51).
NAIZMENIČNO DISANJE (Anuloma Viloma)
Postoji način disanja koji je gušenje i sramota,a postoji i DAH LJUBAVI, koji vas otvara beskrajno.(Đelaludin Rumi, Sufi mistik iz XIII veka)
U “Učenju o Hata jogi” (Hatha Yoga Pradipika, XV vek) Svatmarama to naizmenično disanje naziva “pročišćneje nadija” (Nadi Shodana pranayama), to što manipuliše tok energije i pravi balans poticaju i opuštranju:
Ova se tehnika zove i “uglačavanje lobanje” jer njome praktično – masiramo mozak. Masaža se dešava tako što naglim izdasima brzo menjamo pritisak u plućima i glavi što dovodi do navale krvi u mozak i on se tom pojačanom cirkulacijom brzo osvežava. Možemo je porediti sa “udaranjem čekićem o nakovanj” (za razliku od Bastrike, koju možemo porediti sa “testerisanjem” :-)).
Ovo je disanje slično Kapalabati disanju jedino što su ovde udasi i izdasi jednaki pa to disanje poredimo sa testerisanjem :-). Bastrika je disanje srednjim delom stomaka, u kome disanju stomak ide ritmično napolje/unutra (udah/izdah) uz glasan šum iz nosa slično mehu. Priložena slika može ali i ne mora da ilustruje taj način disanja ali nisam našao “ubedljiviju”.
Probudite vatru u sebi
Krije su tehnike čišćenje. Ova krija je dobila ime po vatri (Agni), suštini (sar) i čin, postupak (kriya). U literaturiVatra suštinski element varenja (varenje je isto oksidacija, kao i vatra – samo malo tiša :-))
Pobedničko, Okenasko ili Glasno disanje
To disanje radimo tako što nežno otežamo prolaz vazduha kroz grlo (epiglotis, vidi sliku) kako bi smo stvorili otpor prolasku vazduha i na taj način stvorili zvuk sličan zvuku talasa okeana. Tokom tog disanja istovremeno osetimo protok daha i čujemo njegov zvuk
Zujanje pčele
Reč “bramari” potiče od Sanskritske reči “bhramar”koja znači “zujeća crna pčela”. Tom tehnikom proizvodimo zvuk u grlo tokom izdaha (slično kao ono dugo “mmmmm” u mantri OM). Zvuk treba da je dubok, ravnomeran i glatak.
Kada je dah nemiran, um je takođe nestalan. Kada se dah umiri i um stane - jogi dostiže dug život. Stoga treba učiti kontrolu disanja. (“Hata joga pradipika”)
Gotovo svi treninzi Hata joge sadrže blok disanja, pranajame. Najčešće časovi započinju asanama (ponegde, kao Joga Centar Sombor, i kratkim duhovnim učenjem), u drugij polovini imaju vežbe disanja i na kraju opuštanje (Šavasana).
Preciznost, snaga, detalji
Ajengar joga ozbiljno uzima Patanđalijev savet da se pranajama uvodi tek kada su vežbači dobro uznapredovali u asanama. U tom pristupu je formalno disanje odvojeno od vežbanja položaja. Nije neubočajeno da se ponekada vežbe disanja rade u nekom poduprtom položaju, gde su leđa naslonjena a nekada i glava kako se neuvežbani vežbači ne bi “mučili” sa držanjem tela i kako bi se mogli bolje usredsrediti na samo disanje.
U Kripalu tradiciji kod disanja akcenat je osetljivosti i svesnosti. Pranajama se vežba bilo na početku ili na kraju (a ponekada i na početku i na kraju). Argument za vežbe disanja na početku je da to smiruje i pomaže da se vežbači bolje pripreme, budu prisutniji i svesniji sebe i svoga tela.
Vežbače Aštanga (Ashtanga yoga) tradicije možete prepoznati i zatvorenih očiju jer dišu kao ratnici u „Ratu zvezda“ i možete ih čuti na udaljenosti. Oni praktikuju Uđai (Ujjai), tj. „pobedničko“ disanje u skoro svim položajima svojih zahtevnih serija.