Telesna neaktivnost i bolesti

Bezbroj je dokaza kako neaktivnost ili odsustvo kretanja (dugo sedenje je najbolji primer) doprinosi, štaviše izaziva hronične bolesti, čak i ako ste vitki. Dugo sedenje je rizik sam za sebe za loše zdravlje i kraći život.

 

Postoje objavljena preko 10.000 naučnih članaka na temu kako dugo sedenje šteti zdravlju nezavisno od ostalih stilova života (zdrava ishrana, dovoljno sna i sl.). 

 

Postoji „Interaktivna mapa“ čoveka koja pokazuje koje bolesti vrebaju na kom delu tela ako smo nedovoljno aktivni… zastrašujuće.

 

Na primer, fizička neaktivnost podiže rizik razbolevanja za čak 114%! Rizik Alzehajmerove bolesti za 82% a rizik depresije 150!

 

Sve u svemu, hronično dugo sedenje ima stopu smrtnosti sličnu kao – pušenje. Neaktivnost povećava rizik dobijanja raka. Verovatnoća da se dobije rak materice ili debelog creva je povećana za 66% tj. 30%.

 

Srećom, lek je vrlo jednostavan: Izbegavaj sedenje i kreći se više. Znate onu kinesku poslovicu da imamo dva nabolja lekara u životu: levu i desnu nogu .

 

Neaktivnost pogađa naše zdravlje na više različitih načina ali fundamentalni mehanizam su tkz. “molekularne kaskade” i mogu se ublažiti već i običnim stajanjem; već za 90 sekundi od ustajanja mišićni i ćelijski sistemi koji procesuiraju šećer, triglyceride i holesterol sa aktivirani.

 

Većina tih sistema je pod usticajem insulina. Jedan od najvećih dobrobiti vežbanja je popravljanje osetljivosti insulinskih receptora što smanjuje insulinsku rezistenciju.

 

S druge strane, sedenje duže od osam sati dnevno, pokazalo se, povećava rizik da se dobije dijabetes 2 za čak 90%.

 

U suštini, kaže nauka, na molekularnom nivou, mi smo stvoreni da budemo aktivni manje-više ceo dan i zanemarivanje takve činjenice sigurno predstavlja izazov za zdravlje.

 

Neaktivnost jednostavno nije predviđen način života jer dugo sedenje isključuje prirodni sistem sagorevanja energije i kvari metabolizam. Kao posledica sedenja pojavljuje se povišeni šečer u krvi, rastu krvni pritisak i holesterol.

 

Sedeći položaj je jako loš i za kičmu, vrat, zglobove i ruke što sve vodi hroničnim bolovima. Pilule nisu nikakvi rešenje ni za jedan od tih problema. Pravi odgovor je izbegavati sedenje koliko god je moguće. Osnovno pravilo je da nikada ne sedimo duže od jedan sat bez pokretanja. Nakon maksimum jedan sat, obavezno ustati, prošetati makar oko stola, istegnuti se i sl.

 

Sem što smanjuje rizik dijabetese, kardiovaskularnih bolesti i raka, aktivni život ima veliki povoljan uticaj na neurološke funkcije:

 

• Poboljšava cirkulaciju krvi u mozgu koji odmah radi bolje. Aktivnost unapređuje i genetske razmene što smanjuje rizik bolesti kao što su Alzehajmerova ili Parkonsonova.
• Unapređuje rast novih moždanih ćelija.
• Pomaže očuvanju i sive i bele moždane mase.
• Pokreće oslobađanje transmitera (endorphin, serotonin, dopamine, glutamate…)  koji svi imaju uticaja na raspoloženje i vežbanje je jedna od najboljih strategija u prevenciji i tretmanu depresije.

 

Ovo sve ne pišem kako bih vam nabacio osećaj krivice zbog nedovoljnog kretanja nego kako bi vas inspirisao da se pokrenete.

 

Jedan od najboljih i potpuno besplatnih načina je hodanje. Ali ne bilo kakvo. Niti šetnja, niti trčanje nego “žustri hod”. Minimalno 20 – 30 minuta a idealno i do jedan sat (i obavezno dišite na nos). Evo kako to izgleda:

Jedna od odličnih opcija, koja u sebi sadrži vežbanje i masažu su fitnes yoga roleri. Način vežbanja možete videti ovde:

Za one koji sebi žele malo više dobrobiti, idelane vežbe su one sa “mentalnom komponentom” kao što su joga, tai či, či kung i sl.

 

Jako su dobre i povremene intenzivne vežbe ali tu smo već na jednom drugom terenu.

 

Jogi Faba