Deca su prisutna jer im ego još nije razvijen. Još nismo uspeli da im se uselimo u glavu. Ni mi, ni društvo, ni država, ni crkva.
U njihovom društvu osetimo blaženstvo prisutnosti. Deca su energija Radosti. Čak postoji naša (skrivena) ljubomora na njihovu nesputanost („Sedi tu!“, „Ne skači!“, „Smiri se!“). Kada uspemo da „ubijemo“ tu spontanost, onda smo najzad zadovoljni. Sada dete liči na nas – više nije „živo“.
Ovo je tako jednostavno da će mnogi reći: „Šta ima o tome da se piše?'. E, o tome su knjige napisane naročito u tradicije Kineske medicine.
Međutim, nas ovde interesuje duhovna dimenzije fenomena šetnje i hodanja tj. kako da tu tako svakodnevnu i običnu radnju iskoristimo da izađemo (barem) na čas iz tog „voza misli i emocija', kako da budemo prisutni.
Kao što znamo, prisutnost je DOŽIVLJAJ, nije misao; prisutna šetnja ne znači misliti: „Ja šetam', nego posmatrati šta se dešava sa telom, kako se pokreću mišići i kosti, šta se dešava u telu, kakav je osećaj u stopalima itd.
Kada pođeš u šetnju, isključi 'automatskog pilota' i hodaj lagano, pažljivo, prisutno.
Gledaj oko sebe, ali gledaj ZAPRAVO, kao da sve vidiš prvi put: drveće, kuće, ljude; videćeš da je sve mnogo lepše nego pre, mnogo življe.
Slušaj. Prihvataj sve zvuke, bez mentalnih komentara; uličnu vrevu, glasove, slušaj pažljivo.
Ova „tehnika' bi možda pre pripadala nekoj „školi za očuvanje budnosti' ali pošto takve nema(m) onda je stavljam u ovu moju Školu buđenja.
Ta „mantra' mi je došla spontano pre više godina i tada sam je sa radošću koristio ali sam je posle zaboravio. Neki dan mi se opet pojavila sa svom svojom radošću i novom svežinom.
Sastoji se od dva stiha od koji se prvi izgovara tokom udaha a drugi tokom izdaha.
Posmatraj psa ili mački ili neku drugu životinju ali bez ikakvog mentalnog komentara. Samo gledaj. Oseti prisutnost. Ta prisutnost u kojoj životnje jesu, će te uvesti u spostvenu prisutnost.
Ego uvek hoće da bude u pravu.
Pokušaj se zaustaviti pre sukoba; okreni se prema unutra i posmatraj energiju koja nastaje i kako se kreće u telu.
Posmatraj poriv u sebi da reaguješ i potom oseti mir koji sledi kada se uzdržiš od komentara.
Opusti ramena SADA, ovoga časa dok ovo čitaš. Oseti olakšanje... Opusti ramena i tokom dana dok čitaš, voziš, razgovaraš, jedeš... Iznenadićeš se kako su ti ramena uvek podignuta.
Decenijama se bavim fenomenom „NE'. U svima nama živi neuništivi „nekavac' (moja konstrukcija, sličnom onom engleskom „naysayer') koji na sve kaže „ne'. Posmatrajte samo druge (a i sebe, a i sebe :-) kako kažu ne (ili: „da, ali') pa makar šta vi rekli...
U Hindusitičkom „Svetom trojstvu' Brama stvara Svet, Višnu ga održava a Šiva uklanja ono što više nije potrebno kako bi se napravilo mesta za novo stvaranje (pogledajte tu divnu ilustraciju ta „tri momka' u srcu Žene). E, to u toaletu je „Šivin posao', hahaha! Šalu na stranu, ni jedan od te trojice nije „glavniji' dakle, ni jedno ne može bez ostala dva. Drugim rečima, jedenje nije ništa važnije od pražnjenja creva: umrli bi i bez jednog i bez drugog. Isto tako, nema „čistih' i „nečistih' delova tela kao što ni nema važnih i nevažnih. To jedino um „lepi etikete' delovima, a Celina zna da je sve bitno.
Nebrojeni su ljudi koji pate od tog unutrašnjeg glasa koji neprestano nešto priča, žali se, jadikuje, plaši se, optužuje i cmizdri... Zapravo, gotovo svi. I najveći broj misli da je to neminovno tako i ne znaju kako se osloboditi tog unutrašnjeg tiranina.
A mnogo je jednostavnije nego što mislite. Otkriću vam „tajnu nad tajnama': UM UOPŠTE NEMA VOLJU! Dakle, ako mu odrešito i energično kažete: „STOP!' (ili „dosta', „prestani' itd. – ja lično koristim englesku reč „unclutch', otkvači), um tog časa stane. Nastane pravi šok. Um se tako iznenadi da ne zna šta će; po nekoliko sekundi nema ni jedne misli, nastane potpuna unutrašnja tišina. Vrlo je interesantno da se mnogi ljudi koji nisu navikli na tu tišinu – prestraše. Kao da su se našli u nekoj ogromnoj praznoj hali.
Znam da ovo zvuči 'potrošeno' ali ne mogu da izostavim takvu jednu radnju koju radimo svi i to nekoliko puta dnevno i koji ima 'ugrađenu' takvu dobru podlogu za prisutnost.
Evo, dok sam jeo šljive za doručak, pronašao sam način kako da sve šljive budu kao ove na slici, tj. savršene: p r i h v a t a m svaku šljivu baš onakvu kakva jeste!
Dakle, uzmem šljivu, jedem je svesno... Um bi da kaže: „Uf, ova baš nije slatka', um bi da ta šljiva bude drugačija ali – nije (um jako voli da prigovara, da se žali i gunđa)... ta šljiva je uprava takva kakva jeste. Kada je prihvatim da je ta BAŠ TAKVA (malo tvrđa, malo kiselija), tog časa ona postaje – savršena! I kada jedeš svesno, videćeš da je svaka drugačija, svaka unikatna, svaka čudo, svaka najbolja. To važi, naravno, i za drugo voće i druga jela i prilike, ljude...
Osmeha ima puno vrsta i su svi - izraz sreće. Pravi osmeh ide iz prave sreće. Postoje i veštački osmesi („kez') koje koristimo osmehujući se iz kurtoazije ili za fotografisanje, itd. Razlika između pravog i veštačkog osmeha je u – izrazu u očima: kod pravog osmeha, osmehuju se i oči.
Da li ti se desilo da ti je DOSTA SVEGA, kada je sve oko tebe postane tako nepodnošljivo i kade se čini da nigde nema izlaza? To bi mogao biti trenutak uvida, to je trenutak kada bi se moglo shvatiti da je sva patnja (bila) ilizija, kada usred strahova, nezadovoljstva i ludila zastaneš blokiran/a na pruzi i glas u glavi zaviče: DOSTA! Dosta borbe i plača i napora da se održiš na površini. I, kao beba posle strašnog plača, dok se jecaji smiruju, trgneš se još nekoliko puta, treptanjem ukloniš suze i kroz mokre trepavice gledaš u svet novim očima…To je tvoje Buđenje.
Ova „tehnika' je u vezi sa 35. tehnikom čuvenih Šivinih 112 tehnika meditacije. Šiva kaže: „Gledaj uporno u dubinu bunara, sve dok se ne desi – čudo'. Ovu sam tehniku proširio tako da gledaš u oči deteta (kao ovde na slici moje unuke Dunje), ili prosvetljenog učitelja... u njima nema ličnosti, nema nikoga... beskraj, Tišina.
Zaustavi se. Zaustavi taj voz misli i komentara u glavi i pogledaj oko sebe; uoči izobilje svetla, vazduha, vode, životinja, bilja. Ne misli, samo oseti, vidi (bez mentalnih komenatara).
Evo jedna „sezonska tema'. Da li ste nekada ZAISTA obratili pažnju na kijanje? Dakle, prvo, kijanje je potpuno nesvesan čin: ne možeš ga izazvati svesno. Drugo, u kijanju učestvuje celo telo, ne samo nos; učestvuju svi mišići, svaka ćelija. Zato se kaže: „Tri kijanja je kao jedan orgazam', hahaha! Vidi sliku gore pa presudi sam/a da li će devojka da kine ili doživljava orgazam. Treće, i najvažnije, možeš zaustaviti kijanje – Prisutnošću.
Zahvalnost nije misao. U osećaj zahvalnosti najčešće ulazimo umom, mišlju o tome kako imamo ovo ili ono (što drugi nemaju), kako smo (ipak) zdravi i zdraviji nego mnogi drugi, kako imamo više sreće i drugo ali zahvalnost nije misao nego osećaj, doživlja.
Znate ono: „Pojačaj muziku!'. Zbog te kratke rečenice već čitave generacije imaju problema sa sluhom i imaće ga sve i više. Muzika po kafićima, disko-klubovima, kafanama, svadbama itd je nepodnošljivo preglasna i zaglušujuća.
A šta stoji iza toga? Zašto pojačavamo muziku kada nas neka „dotakne'? Opet je sve jako jednostavno, uvek se sve svodi na svesnost i nesvesnost, na prisutnost i odsutnost, na raj i pakao...
Zašto, pak, idemo i mazohistički trpimo preglasnu mziku na javnim mestima će biti tema jednog drugog časa.
Sadašnji trenutak je uvek čisti blagoslov. Taj trenutak je uvek trenutak radosti, ogromnog zadovoljstva, ovaj trenutak je božji. Prošlost je vaša. Budućnost je vaša. Sadašnjost je Božja. Delimo vreme na tri dela: prošlost, sadašnjost i budućnost. Ta podela nije tačna. Vrijeme se može deliti na prošlost i budućnost, ali ne i na sadašnjost. Sadašnjost ne pripada vremenu, sadašnjost je dio večnosti.
„U ono vreme' kada sam još gledao televiziju, postojalo ponovno prikazivanje – replay – nekih ključnih momenata tokom direktnih prenosa. Predpostavljam da toga ima i danas.
Tehnika koju vam sada predstavljam je bazirana na tom maniru. Bez obzira na ovu šalu, ovo je napredna tehnika za one koji žele po svaku cene da održe dnevnu prisutnost, tkzv mindfulness.
Jednostavno, za sve za šta ti je pre trebalo jedna količina vremena, sada to isto uradi za 10% VIŠE vremena. Ako ti je za odlazak na posao trebalo 20 minuta, idi 25 minuta; ako ti je za kuvanje ručka trebalo 30 minuta, sada kuvaj 35 minuta itd… Uspori. Samo usporavanje je dovoljno za prosvetlenje. Probaj!
Ova bi se tehnika buđenja mogla svrstati u napredne jer traži da se zna razlika između zamišljanja i doživljaja ali je toliko zabavna da će kroz nju svako brzo uočiti tu razliku i uživati u prisutnosti koja nam ona donosi.
Elem, poenta je u tome da POTPUNO PROMENIMO IDENTITET. Najveći deo naše muke se sastoji u očuvanju identiteta, jer je ego upravo identifikacija sa telom i umom (pa dakle i sa ličnošću, sećanjima).
Ovo je najlakše izvesti na godišnjem odmoru ali oni koji žive u velikim gradovima, takođe, mogu sa lakoćom da se 'igraju' ovom tehnikom. Mogu, svakako, i ostali ali malo prikrivenije tj. više prema unutra (sem ako vam je svejedno, hahaha!).