U svakodnevnom životu sve što radimo je ili navika ili meditacija. Možemo biti svesni toga šta radimo ili možemo raditi automatski, po navici, a da su nam misli ko zna gde.
Sve što radimo prisutno samo po sebi postaje zadovoljstvo i radost; sve najobičnije stvari kao što je pranje zuba, seckanje povrća, hodanje, vožnja auta..... Sve to isto može biti i muka jer um nikada nije zadovoljan onim što je SADA i on uvek hoće da bude u nekom sledećem trenutku i na nekom drugom mestu. Um nikada nije zadovoljan onim što JESTE i hoće ono što NIJE.
Ošov tekst 'Ljubav i svesnost je najviša forma polarnosti' (Love and awareness is the highest form of polarity), sam preveo kao 'Najviša forma polariteta: ljubav i Ljubav (Svesnost)', kako bih naglasio (1) da su ljubav i Ljubav dve strane iste medalje i (2) da su Ljubav i Svesnost jedno te isto. Male intervencije u tekstu nisam označavao a veće sam stavio u zagradu i označio kao „~fab', kako bi čitaoci znali koje je Ošov a koje moj tekst. Ošove navode „meditacija' sam preveo kao „meditacija/svesnost' jer, očigledno, Ošo nije mislio na sedenje u meditaciji (tehniku) nego na stanje prisutnost/svesnosti. (~fab)
Ljubav i svesnost je najviša forma polarnosti – baš kao muškarac/žena, život/smrt, mrak/svetlo, leto/zima, spoljašnje/unutrašnje, yin/yang, telo i duša, stvaranje i stvaralac. Ljubav i svesnost su najviša forma polarnosti, konačna polarnost, u kojoj se transcendencija dešava.
- I bolest i lek je u glavi -
(Uvodni članak u knjizi Jogi Fabijana 'Nikada više dijeta')
Šta god radili, imali ili bili, osećamo se ipak nepotpuni i nedovršeni. Stalno tragamo za nečim, hoćemo nešto da nas „završi', da budemo kompletni i da se tada umirimo. To je glad svih gladi - praglad. Kada naučimo kako da utolimo tu pra-glad, sve ostale će biti zasićene zauvek.
To za čime tragamo smo – mi sami. Mi tražimo sebe. Ali – avaj – tražimo na pogrešnom mestu; ne možeš naći nešto tamo gde to nije. Mi tražimo sebe u spoljnem svetu (karijera, imovina, slava, porodica...) i, naravno, da se ne nalazimo jer nismo tamo. To se zove odsečenost od Izvora; svaka bolest je odvojenost od Izvora a svako izlečenje je povratak Izvoru. Izvor smo mi sami.
Fenomen sveopšte buke a naročito preglasne muzike zaista ima bolesnu dimenziju. Mada dozvoljavam da je moj pogled na tu pojavu obojen i sloganom na prvoj fotografiji („Ako je muzika preglasna...ti si prestar'), ipak u tome ima i nešto više nego samo moje godine (60).
Naime, problem tog neprekidnog toka misli u glavi, te neprestane priče, kritike, komentarisanja itd., je star koliko i čovek i datira još iz vremena kada je čovek „isteran iz raja'. Da je problem vrlo star ukazuje i prvi stih u Patanđalijevim „Joga stihovima' („Joga sutra' od pre 2000 gidina) gde on kaže: „Joga zaustavlja vrtloge misli'. E, da to i tada nije bio problem ne bi mudri Patanđali to stavio kao moto svoje knjige o jogi.
Um
On je jako dobar alat ako se pravilno koristi. Ukoliko se, međutim, koristi pogrešno - postaje razoran. Ili još bolje rečeno, tada ga ti ni ne koristiš. On koristi tebe.
Problemi
Svedi svoj život na Sadašnji trenutak. Možda ti je životna situacija puna problema – većina životnih situacija je takva – ali vidi da li ti imaš problem ovoga časa. Da li ti imaš neki problem baš SADA (ne sutra ili za dva meseca)?
Ljubav nije strast, ljubav nije emocija. Ljubav je vrlo duboko razumevanje da te neko nekako dovršava. Neko čini od tebe pun krug. Prisustvo tog drugog (te druge) unapređuje tvoju prisutnost. Ljubav ti daje slobodu da budeš ti; to nije posesivnost. Dakle, posmatraj. Nikada ne misli o seksu kao o ljubavi jer ćeš biti prevaren. Prisutnost je to što od ljubavi čini meditaciju jer u ljubavi 'izgubimo glavu'... Nikakvi 'argumenti' uma/ega tu ne pomažu. Zato se svi (roditelji, društvo, crkva) plaše ljubavi jer njihova usađenost u tvojoj glavi (čitaj: ego) u zaljubljenosti – ne funkcioniše.
Čuvena postavka „Mislim, dakle, postojim' francuskog filozofa Rene Dekarta (René Descartes 1596 – 1650), koja je postala fundamentalni element Zapadne filozofije je – netačna. Mudri Rene je pomislio da je dosegnuo središte Bića, a jedva da je prišao do predsoblja. Postojanje je okean, a mišljenje je samo pena na talasu...
Onog momenta kada postanete budni za svoju svesnost, kada primetite svoju svesnost, svedoka u sebi – pronašli ste ključ. Posle od vas zavisi koliko ćete ga koristiti. I kada god je zgodna prilika, vreme, ne gubite je u glupostima: gledanju televizije, Internetu, kartanju, gledanju kako se dva idiota tuku... Zabava je najveća zavera protiv čoveka i njegove slobode.
Ne znam da li primećujete 'ubrzanje' vremena i da li se povremeno (ili pretežno) osećate onemoćalo. Meni se čini da je to u vezi sa 2012. To mi se čini, ali sigurno znam da je izbor naš: snaga ili slabost - sami biramo.
Da bi smo otkrili šta je i gde je slabost, moramo prvo videti šta je snaga. Snaga nije neko oružije kojim rušiš sve pred sobom na svome putu, niti je to moć potiskivanja onoga što misliš loše o sebi kako bi dosegao/la nešto što niti jesi niti ćeš biti. Nije ni novac, imovine, status ili neka druga materijalna zamena. Bezbroj bogatih sede usred svog bogatstva nemoćniji nego većina 'običnog' sveta. Snaga je nešto što pronalazimo jedino okrenuti prema unutra, u odnosu sa samim sobom.
Ne veruj ničemu jednostavno zato što si tako čuo/čula.
Ne veruj ni zato što se to prenosi generacijama. Ne veruje ni zato što o tome govore mnogi. Ne veruj ničemu prosto zato što je tako napisano u svetim knjigama. Ne veruj ni zato jer tako kažu učitelji, starci ili mudraci...
Naročito ne veruj jer je 'bilo na TV' ili zato što 'piše u novinama' ili 'ima na Internetu' ili zato što to 'svi lajkuju'.
Samo su dva sigurna znaka prosvetljenja, kažu Indijske Vede/Vedante (skup spisa lične spoznaje ne-lične Stvarnosti tj. Istine): jedan je da (više) nemaš briga i drugi je da ti Život „ide u susret', tj. da ti se dešava sve više povoljnih „slučajnosti'. Kada su Budu upitali šta je prosvetljenje, on je odgovorio: „Kraj patnje'. Složićete se da je to jedno isto.
Meditacija nije rešenje ni za kakav poseban problem; ona ne rešava ništa. Ona ti jednostavno pomaže da se oslobodiš uma, tog stvaraoca problema. Ti misliš da ćeš naći rešenje problema sa još više mišljenja, ali sam proces kojim pokušavaš da nađeš rešenje je – problem. Um ne može da ti nađe rešenje jer ga je on i stvorio.
Pre nekog vremena (krajem maja), tokom noćnog sna dođe mi 'Anđeo u snu i reče govoreći': 'Dirigovani haos'.
Za one koji nisu upoznati sa tim mojim 'glasovima' neka pogledaju kratki pregled na mojoj stranici 2012.rs:
Elem, šta znači ovo 'saopštenje'? Te reči znače da 2012. nije i neće biti nikakav 'kraj sveta' izazvan pirodnim katastrofama. Ali 2012. (ona nije nikakav datum, dan ili čas, to je period vremena oko 2012., desetak godina pre i desetak posle) može biti 'kraj sveta' izazvan ljudskim faktorom - dirigovani haos.
Kako i zašto?
„Celo telo je u umu, ali nije ceo u um u telu... Um ima sposobnost da prekorači telo.“ Swami Rama
Kako god pisali o meditaciji, početniku zvuči čudno i nedovoljno uverljivo a naprednom korisniku neautentično i daleko od doživljaja koji on/a ima tokom meditacije. To je zato što tekstove o meditaciji piše i čita um a um nije nikada u meditaciji i on ne zna ni šta je to – niti može znati. Um je, naime, uvek u prošlosti ili budućnosti a u meditaciji smo u sadašnjem trenutku. Pa pošto je sadašnji trenutak jedina Istina - um i Istina se nikada ne sretnu. Mogli bi smo u šali reći da Istina nije u umu nego u Neumu. Nešto nas toj Istini vuče. Meditacija je kao povratak kući. Ona je povratak sebi, tamo gde vam je mesto, gde pripadate.
Nije moguće naći Boga jer ne znaš gde da tražiš; nema mape, nema putokaza. Uzalud ćeš ići na hodočašća, penjati se po svetim gorama, planinama i pustinjama. Boga ne možeš naći.
Jedino Bog može naći tebe.
Svi smo mi na duhovnom putu. Razlika je jedino u tome što su neki odmakli više napred a neki se kreću sporije i zaostaju (a svako je upravo tamo gde treba da bude). Znate, kao ono kada krene maraton: velika gužva oko starta a ubrzo se neki izdvoje i odoše napred....
Često pod opuštanjem podrazumevamo gledanje televizije, čitanje knjige, sedenje u kafiću ili, recimo, pecanje. Međutim, u jogi, opuštanje je nešto što se uči, kultiviše i svesno primenjuje. To je tehnika. Njome težimo da postignemo opuštajuću reakciju ili “opuštajući odgovor”.
Ovo je verovatno najstarija tehnika 'sedeće' meditacije i pripisuje se Budi. Sama reč znači 'položaj za viđenje, uvid'. Ona je i najlakša i najteža. Kada otpočnete primenu, videćete zašto .
~ Izaći iz zatvora prošlosti ~
Na mom duhovnom putu sam sreo, isprobao i podučavao bezbroj tehnika. Večno sam imao utisak da mnoge tehnike više ne priliče današnjem čoveku. Za mnoge mi se činilo da su beskrajno dosadne i/ili komplikovane i da neće dati rezultate u hiljade godina ili života. Za druge mi se činilo da su tako jednostrane i da su pogodne samo za poneke ljude.
Vreme je pokazalo da sam jako bio u pravu. Kada sam stigao do sopstvenog Središta mogao sam ustanoviti koje su tehnike bile suvišne a koje – kod većine ljudi – ne mogu dati rezultate u ovom životu (u jednom životu). Pri tome sam, takođe, u tu kompleksnu jednačinu morao i da ugradim nepoznatu koliko se Čovek promenuo od vremena kada je većina tehnika nastala.....