Pet principa nečinjenja (Yama) su:
Ahimsa (nenasilje) koja znači ne povrediti druge ljude i živa bića. Ona znači i ne škoditi sebi. Ne povređivati prirodnu okolinu. Ahimsa znači i ne povrediti drugoga rečju, pa makar bile i istinite. Iz nje je izvedeno vegetarijanstvo kojega se drže mnogi poklonici joge.
Pet principa činjenja (Niyama) su:
Saucha (unutrašnja i spoljašna čistoća). Ovaj princip, dakle, ne podrazumeva samo spoljašnju i unutrašnju čistoću tela nego – isto tako – i izbegavanje nečistoća unutrašnjeg mentalnog prostora kao što su bes, ljubomora, sebičnost i dr. Takođe, znači umerenost u jelu.
Mala šala: Uhvati jaka kiša nekog uštogljenog moralistu, koji je uvek hodao lagano i odmereno, te i on potrči sa svim ostalima da pobegne od kiše. Nakon kraćeg trčanja on shvati kako se “nedolično” ponaša i pomisli u sebi: “Šta ja to radim? Pa to je nedostojno mene. Ako neki gospodin i pogreši on mora da popravi svoju grešku”. I na to se okrenu i vrati na mesto odakle je počeo trčati i nastavi hodati po kiši odmerenim korakom. Ha, ha, ha!
Pitanje: Mnoge duhovne tradicije imaju snažan naglasak na moralnosti. Kakvu ulogu moralnost ima u vašem učenju?
E Tolle: Glavni cilj mog učenja je prevazilaženje Ega, koji je lažni osećaj sebe, lažni osećaj identiteta. Moralnost je važna u mnogim tradicionalnim učenjima jer ta učenja nisu otišla dalje od Ega i tako funkcionišu još uvek u okviru Ega.
„Tek kada jogin ovlada moralnim vrlinama (Yama i Niyama), može nastaviti vežbati položaje i druge veštine“ (Joga Bašja Vivarana, II.29).Kao što svakako znate, joga daleko prevazilazi fizičke vežbe i položaje. Ovo o „moralnosti“ baš ne volimo uvek da čujemo („neće valjda sada i joga da nam popuje“) jer u nama postoji otpor prema nametanju obrazaca ponašanja.