Kategorija:
– Od slobodnog čoveka ne možeš napraviti roba jer je slobodan čovek slobodan i u zatvoru (~ Platon 427. pne. – 347. pne) –
Kada piše o slobodnom čoveku, Platon misli na onoga koji je oslobođen duhovno, ostvaren, realizovan – prosvetljen! Dakle, oslobođen terora uma, terora misli. A šta je um? Um je fantom: dok postoje misli, um postoji a kada stanu misli – um nestane! Um je produžena ruka spoljnog sveta (a mnogi su toliko ponosni na taj svoj „organ“). Um uopšte nismo mi, to je spoljni svet smešten u našoj glavi: tu su sećanja iz detinstva, glasovi roditelja, vaspitača, učiteljice, nastavnika… informacije sa iz škole, novina, sa televizije, društvenih mreža, roditelja, prijatelja… Preko uma spoljni svet nas formira i utiče na nas, manipuliše sa nama.
Kada smo zaljubljeni ne marimo nizašta („Biti duboko voljen – daje ti snagu, dok duboko voleti daje ti hrabrost.“ ~ Lao Tzu) i zato se Ljubav ne plaši ničega ali se Ljubavi plaše svi: i roditelji i škola i država i crkva…. – jer ne mogu imati uticaj! Kaže se za nekoga ko je zaljubljen da je „izgubio razuma“. A upravo se to i dešava: spoljni svet nema uticaja jer um u tome stanju „ne postoji“.
Čovek je oduvek osećao tu muku i nemir u glavi od misli i tako je i nastao mit o „Isterivanju iz Raja“ tj. čovek je „isteran iz raja“ kada je počeo da misli i od tada je tražio i još uvek traži način da ga se iz misli i emocija koje ih prate – izbavi. I sve razno-razne aždaje, akrepi, vukodlaci, veštice, vampiri i sl. su samo personifikacije misli…
Najstarije metode „izbavljenja“ od misli su meditacija, molitva, umetnost, joga i druge tehnike koje pokušavaju da drže um pod kontrolom. 
„Biblija“ joge, Patanđalijeve „Joga sutre“ („Izreke o jogi“), počinju stihom „Joga čita vrti nirodah“ („Joga zaustavlja vrtloge misli“, moj prevod) i to je nastarija i najtačnija definicija joge: njena je svrha zaustavljanje misli (a ne neka fiskultura). Dakle, i pre dve hiljade godina to je bio glavni čovekov problem, jer da nije – ne bi tu funkciju joge stavio Mahariši Patanđali kao prvu i osnovnu.
Um je uvek ili u prošlosti (gde su krivice itd) ili je u budućnosti (gde strahovi i sl.) a nikada nije, niti može biti u SADAŠNJEM TRENUTKU, gde je Izvor našeg postojanja, gde se nalazi naša PRAVA PRIRODA. Tu pravu prirodu, tu Istinu, um ne može nikada sresti: Istina i um se nikada ne sreću.
I zato su pokušaji traganja za Istinom uz pomoć uma osuđeni na propast: ISTINA NIJE MISAO, ISTINA JE – DOŽIVLJAJ. Dakle, um ne može ništa da zaključi o životu, smrti, ljubavi, večnosti, Bogu… zato što je um beskrajno puta manji od Istine (metafora žabca u bari koji misli da je ta bara sve na svetu). Rešenje nije u umu nego u ne-umu (ponekada se šalim pa kažem: u Neumu J).
Kada se utišamo u SADAŠNJEM TRUNUTKU (molitva, meditacija, umetnost, kreativnost i sl.), mi od OBJEKTA Stvarnost – postajemo SUBJEKT STVARNOSTI, POSTAJEMO NJEN STVARALAC. E, to jako dobro znaju „vladari sveta“ i zato imaju tehnike kojima čine da upravljaju Stvarnošću jer SVEST STVARA STVARNOST. I stoga ih uopšte ne uzbuđuju protesti, agitacije, teorije zavere, ratovi… čak su im dobrodošle, jer se njima angažuje um i nema opasnosti da „neko drugi“ (neke druge svesti, sem njih) preuzme funkciju „stvaralaca Stvarnosti“.
Pre nego što (ponovo) krenemo stvarati i/ili prenositi teorije zavere (ovih dana ih ima na pretek: te tenkovi kojima SAD osvaja Evropu, te veza G5 i virusa covid 19, te Bill Gates i vakcinacije, te migranti…) setimo se da su to vrlo često samo NAŠE PROJEKCIJE. Setimo se da time samo pomažemo vlastodržcima opstanak na vrhu Planete.
Ako zaista želimo pomoći sebi, svojoj porodici, svome gradu, svojoj zemlji, ovoj Planeti, trebamo se baviti samo svojom Svesnošću. Ne spoljnim svetom, političarima, opozocijama, zaverama, lažnim vestima, ogovaranjima… Naš ego (lažna identifikacija sa telom i umom) obožava dramu, uzbuđenje, laži, zavere, zavist, ljubomoru… PATNJU.
Zato su religijama, „dubokim državama“ i vlastodržcima joga, meditacija, molitva i umetnost „kost u grlu“. Kao i zaljubljenima, prisutnima u SADAŠNJEM TRENUTKU, „vladari sveta“ ne mogu ništa – nemaju uticaj na one probuđene ili veoma mali uticaj na one koji su na putu buđenja.
I gde je tu sada Sloboda? Pa, tu gde čovek – zaustavljen u prostoru između prošlosti i budućnosti – ima pristup neiscrpnom bogatstvu i raznolikosti Svemira i sve jedno mu je da li je u zatvoru ili na nekoj livadi. Na tog slobodnog čoveka je mislio Platon.
Na žalost, ti tako slobodni su retki. Retki su potpuno probuđeni ali sve je više onih koji se bude i nalaze se na raznim stepenicima „duhovnih lestava“ i svi imaju uticaj na formiranje Svesti tj. Stvarnosti. Znači, ako baš nismo „sveci“, počeci buđenja nam pomažu da smo slobodni makar malo (povremeno i privremeno) ali to „makar malo“ je već dovoljno da nam smanji muke i stres zbog osećaja da smo u zatvoru,
Eee, znam da je sve ovo mnogima jako novo, strano i neverovatno. Veliki broj i veoma intelignentih ljudi ne može da zamisli ništa što nije misao. Njima, na žalost, ne može pomoći ništa drugo nego još patnje; patnja je naš najveći učitelj.
U mojim učenjima, uvek dajem način, dajem pouku KAKO postići to što podučavam jer teroja sama za sebe ne donosi nikakvu promenu. Promenu donosi samo PRIMENA. Zato onima kojima još ima pomoći, koji su spremni na promenu i buđenje (naša svrha ovde na Zemlji je samo da se probudimo) na raspolaganju su bukvano milioni tehnika meditacije, molitvi i raznih veština koje produbljuju našu spoznaju o nama samima i koje nam pomažu da umesto nemira i agitacije idemo u pravcu mira i ostvarenja. Jedan od predloga za početnike je i moja „Škola buđenja“. Tu ima 22 tehnike (lekcije) koje su jako jednostavne i zgodne za svakodnevnu primenu. Sem toga ima i puno tehnika meditacije na mojoj stranci www.joga.rs kao i svugde na Internetu, YouTube i dr. 
Zato ne očajavajmo, ne dopustimo da nas preplavi očaj, bes, letargija i depresija nego osećaj širenja i povezanosti sa svim što JESTE, sa Božanskim…. koliko smo slobodni direktno je vezano za to koliko smo u stanju osloboditi um od uvlačenja u dramu, patnju zbog „okolnosti“ i pitanje „drugih“. Zatvor ili sloboda – izbor je naš.
Jogi Fabijan