Kategorija:
Ovo je tako jednostavno da će mnogi reći: „Šta ima o tome da se piše?’. E, o tome su knjige napisane naročito u tradicije Kineske medicine.
Međutim, nas ovde interesuje duhovna dimenzije fenomena šetnje i hodanja tj. kako da tu tako svakodnevnu i običnu radnju iskoristimo da izađemo (barem) na čas iz tog „voza misli i emocija’, kako da budemo prisutni.
Kao što znamo, prisutnost je DOŽIVLJAJ, nije misao; prisutna šetnja ne znači misliti: „Ja šetam’, nego posmatrati šta se dešava sa telom, kako se pokreću mišići i kosti, šta se dešava u telu, kakav je osećaj u stopalima itd.
Dakle, hodamo sasvim opušteno; proverimo da li su nam opuštena pre svega ramena a potom i celo telo. Bitno je da telo bude pravo, tako da osetimo težinu glave duž kičme, sve do karlice. Sada pokušamo da hodamo tako meko i opušteno da skoro uopšte ne koristimo mišiće. Znam da vam ovo može izgledati čudno ali svakako probajte. Znači hodaj tako kao da nemaš mišiće i kao da se teret prenosi direktno na kosti, kao da su kosti „naslagane’ jedna na drugu, kao da si samo kostur. Ovo ima jako veliki efekat na zdravlje i čvrstinu kostiju jer je za njih vrlo bitno da „dobijaju informaciju’ kako su još potrebne i tako sprečavate osteroporozu.
Ima još jedan jako fin unutrašnji doživljaj koji možeš „prizivati’ i imati tokom hoda: gledaj da staješ na tlo celim stopalom (ne petama ili prstima) i da pritom osetiš kako su ti žive energetske tačke na stopalima (vidi sliku). Jako ugodan doživljaj.
Ukoliko te tokom te šetnje misli i dalje spopadaju, ništa zato to je prirodno, pusti ih da prođu, i samo se vraćaj na doživljaj u telu, u kostima, stopalima.
Gasi TV i u šetnju 
!
Jogif