Kategorija:
Znate ono: „Pojačaj muziku!’. Zbog te kratke rečenice već čitave generacije imaju problema sa sluhom i imaće ga sve i više. Muzika po kafićima, disko-klubovima, kafanama, svadbama itd je nepodnošljivo preglasna i zaglušujuća.
A šta stoji iza toga? Zašto pojačavamo muziku kada nas neka „dotakne’? Opet je sve jako jednostavno, uvek se sve svodi na svesnost i nesvesnost, na prisutnost i odsutnost, na raj i pakao…
Zašto, pak, idemo i mazohistički trpimo preglasnu mziku na javnim mestima će biti tema jednog drugog časa.
Da bi smo dobili odogovor na pitanje zašto pojaćavamo muziku moramo prvo potražiti odgovor na pitanje: „Ko sam ja‘. Kada nam počne svitati (a to je buđenje) da mi nismo ovo telu i um (misli i emocije), nego nešto beskrajno veće, nešto nerođeno i besmrtno, tada shvatimo da taj um u nama ne može da podnese unutrašnju Tišinu (odsustvo misli) jer je to njegova – smrt, i da mora da uradi bilo šta da zaustavi to ushićenje, to blaženstvo Tišine (koja je njegov nestanak)… mora da se pomeri, prokomentariše, pojača.
Dakle, kada začujemo taktove neke muzike koja nas ushiti i ponese, mi imamo tako snažan doživljaj oduševljena i neodoljive radosti da nam se učini da ćemo „umreti od lepote’. I šta uradimo? Pojačamo muziku. Um nas potera da uradimo bilo šta samo da „to stane’; kada pojačamo muziku, ushićenje se ponovo desi, um to ne može podneti i – ponovo pojačamo muziku. I eto ti ludila, larme, gluvoće i svađa sa komšijama, hahaha!
Pokušaj nešto sasvim drugo: zastani, okreni se prema unutra i ostani sa tim divnmim doživljajem u sebi (mada ti se čini da ga ne možeš izdržati)… zastani i ne radi ništa posmatraj ga bez glasa i pokreta… stani i osećaj. To blaženstvo ti je bogomdano, muzika je tu da to osetiš, da pustiš da te preplavi, odnese, da postojiš – a da te nema. Tog časa si probuđen/a.
Muzika je spoljna meditacija, meditacija se unutrašnja muzika. Dopusti joj da ti prenese poruku onostranog, da te podseti ko si zapravo ti. Ti si ta Tišina, ti si to blaženstvo, to ushićenje… ne pomeraj se, ne pojačavaj muziku; samo zatvori oči, dopusti, prepusti se i slušaj srcem, bez mentalnih komentara…To je to. Nema dalje.
Poslušaj ovu malu vođenu meditaciju:
JogiF