Kategorija:
Ovaj članak smo pisali Ošo i ja, neke od ovih noći punih sna o SADA, iz jasnog uvida da SADA postaje modus vivendi, jeste Istina sve većeg broja ljudi, iz dubokog osećaja da se večiti san čoveka o pronalasku Svetog grala, o konačnom povratku sebi – ostvaruje. Ošo mi je samo došapnuo da njegov tekst iz budućeg, prebacim u sadašnje vreme i vizija postade – Stvarnost. Ja sam, na svoju ruku, dodao rodnu jednakost, tako da je u Ošo-Fabijanovom verziji teksta, čovek: on/a.
“Velika revolucija je u toku. To je daleko dublji proces od onog koji se dogodio kada je majmun sišao sa drveta i postao ljudsko biće. Ta promena je stvorila um…a sada se dešava jedna beskrajno značajnija promena koja iznedrava dušu, kada čovek više nije samo psihološko biće već i duhovno, spiritualno biće.
Ta nova Svest je nešto najznačajnije što se može dogoditi danas. Ja želim da vam nešto kažem o toj Svesti, o toj novoj Svesti, o njenoj orjentaciji i karakteru jer ste vi ti koji omogućavate i pomažete da se ta Svest iznedri – jer vi postajete to.
Novi čovek nije Hindus, nije Muhamedanac, nije Hrišćanin, nije komunista, nije fašista, nije demokrata. Taj novi čovjek je samo jedno otvoreno okno, jedan prozor ka Stvarnosti. On/a prihvata Stvarnost onakvu kakva je; on/a ne nastoji da svoj um projektuje preko toga. Njegove/njene oči su otvorene i čiste; one nisu prepune ideala. On/a ne živi u skladu sa nekim verovanjem, on/a jednostavno živi.
Taj novi čovek živi od ljubavi, a ne od straha. Zapamti, čovek koji živi iz straha uvek će nastojati da oko sebe razvija situacije u kojima će strah dominirati. Tvoj strah će stvarati takve situacije, isto kao što ljubav može da nametne svoje okolnosti. Ako voliš, ti ćeš nastojati da nađeš mnoge prilike za ljubav. Ako, pak, živiš u strahu tada će biti mnogo više prilika za strah. Pošto je strah ukus stare svesti, to donosi ratove. U tri hiljade godina čovek je ratovao pet hiljada puta. Ovo je veoma suludo stanje stvari. Prošlost čovečanstva je maloumna.
Novi čovek raskida sa takvom prošlošću. On/a je kreativan/a, a ne destruktivan/a. Njegova/njena nauka, njegova/njena umetnost, sve je u službi stvaralaštva. On/a ne stvara bombe. On/a nije političar jer je politika ukorenjena u strahu, mržnji, destruktivnosti. Novi čovek nije nacionalan, novi čovek je globalno biće.
Znaci jedne takve inteligencije se već vide na horizontu. Taj novi čovek ne živi u predrasudama već u spontanoj odgovornosti. Onaj stari tip čovjeka je bio rob; novi čovek ima slobodu u najdubljem smislu te reči. On/a nije žrtva na nijednom oltaru – bilo to državnom ili religioznom, oltaru sveštenstva ili političara. On/a ne dopušta nikome da koristi njegov život: ‘Idi u rat i pogini jer to tvoja otadžbina traži od tebe’. (novi čovek bi odgovorio: “Neka ide i pogine tvoja mama” 🙂 primedba Fabijan).
On/a radi, ali njegov/njen rad nije zavisnost. On/a nije sklon gomilanju novca. On/a ne želi da bude poznat/a; on/a želi da živi, da živi autentično. Novi čovek je sposoban da koristi stvari. U prošlosti je novac iskorištavao čoveka, u prošlosti je čovek živio na jedan tako nesvestan način da je mislio da poseduje stvari, ali stvari su upravo posedovale njega. Novi čovjek koristi novac, koristi tehnologiju, i sve što mu je dostupno, ali ostaje gospodar nad svime.
Nova svest će se odupreti svim smernostima, svim usmeravanjima. Bilo koja vrsta smernosti: katolička ili komunistička, hindu ili džainistička je samo paralisanje uma. Ti se potom ne možeš ponašati kao slobodno ljudsko biće već kao mula. Jedno živo biće treba da ostane slobodno i pokretljivo, da se kreće. On/a mora da odgovara na promenljive situacije. Kako ti možeš ostati fiksiran u svome ponašanju kada život nije jedna fiksirana stvar? Zato nova svest ne reaguje, ona odgovara na postavljene okolnosti. A razlika između ta dva pojma je ogromna. Reakcija je uvek samo neka krutost. Ti imaš neku određenu ideju; još pre no što se pitanje postavi, odgovor je spreman. Odgovaranje je nešto sasvim drugo. Ti saslušaš pitanje, apsorbuješ to pitanje, proceniš situaciju, osetiš okolnosti, proživiš tu okolnost i u skladu sa tim proživljavanjem tvoj odgovor se rađa (to ja zovem “razmišljanje stomakom”, prim. Fab.). Takav čovek nastoji da živi iz trenutka u trenutak. Njegov/njen stav je samo jedan: da će uvek biti u skladu i dosluhu sa životom… a ne da ima jednu određenu ideju i ostane dosledan njoj, za koju je spreman da se žrtvuje.
Novi čovek je kreativan. On/a u svakom trenutku pronalazi svoju religioznost, svakog trena nalazi svoju filozofiju. I sve nastavlja da raste, da stasava. On/a nije ovisan/a o prošlosti – biti ovisan o prošlosti znači i biti ovisan o smrti, jer je prošlost smrt. On/a će samo biti ovisan/a o sadašnjosti. A ako bude ovisan/a o sadašnjosti, 
on/a će biti buntovnik protiv prošlosti. A pošto će biti buntovan/a, neće se uklopiti u umrtvljeno društvo, u zamrlu bogomolju, neda se zavesti vojsci koja donosi smrt. Taj novi čovjek je spreman da oko sebe okupi novo društvo. Prvo Svest biva nova, a onda i društvo biva novo (onda i zemlja biva nova; prim. Fab.).
Ta nova Svest ima drugačiji odnos prema moralu – ona poseduje moral koji proističe iz senzibiliteta svakog pojedinca. Ono staro puritanstvo, stare moralne norme i pristupi moralu su proizveli licemerje i dvoličnost u ovom svetu. Oni su od čoveka načinili šizofrenika: naizgled smiren, a u dubini svoje duše on je nespokojan. Taj stari tip čoveka je živio dvojni život. Novi čovek živi sjedinjeni život. Ono što je u njemu/njoj, vidljivo je i spolja. On/a je autentičan/a. To je istina novog čoveka, to je njegov/njen hram, bogomolja, njegov/njen Bog – autentičnost. A sa autentičnošću i osobenošću neuroze nestaju.
Novi čovek je poema proistekla iz celovitosti, on/a je ples neizmerne radosti za Božje darove, radosti zbog života i bitisanja, zbog cveta i drveta, zbog ptice, zbog sunca, peska i mora. Novi čovek nije zagledan/a negde u potrazi za Bogom, on/a gleda ovde. Sada je jedino njegovo vreme, a ovde je jedini njegov/njen prostor.
Novi čovek je realista. On/a voli ovu Zemlju. Ovo je jedna divna Planeta, najlepša Planeta – jer je najživlja. Ovu Planetu treba voleti, na ovoj Planeti treba uživati. To je dar. Novi čovek nalazi svoju religiju u prirodi – a ne u mrtvim kamenim statuama već u živahnom plesu drveća na vetru. On/a nalazi svoju religiju brodeći po moru, penjući se po netaknutim vrhovima planina. On/a pronalazi svoju molitvu u snegu, u mesecu, u zvezdama. On/a je u dosluhu sa egzistencijom kakva ona jeste; on/a ne živi sa apstraktnim idejama, on/a živi sa stvarnošću. Njegova/njena predaja je ka prirodi, a putem te predaje on/a dospeva i do natprirodnog. Njegova/njena nauka je bazirana na spoznaji i razumevanju prirode, a ne na osvajanju prirode. On/a ne sili prirodu, on/a voli i uvažava prirodu kako bi mu/joj ona otkrila njene tajne.
Novi čovek nastoji da otkrije nove oblike zajedništva, zbližavanja, prisnosti i podele dobara jer staro društvo ne nestaje baš odmah. Ono se još produžava i opire, ono nasti da se grčevito bori protiv svega novoga – upravo kako je oduvek i bilo. Prije nego se to preda i nestane, novi čovek mora otkriti nove oblike zajedništva, nove tipove porodica, nove komune. Taj novi čovek nosi duh avanturizma; njegov odnos prema stvarnosti nije sigurnost, njegov odnos se ogleda u ekstatičnosti i spontanosti. On/a ne mora uvek imati pripremljen odgovor za sve, ali on/a prihvata svaki izazov kao priliku za svoj rast, za istraživanje, za ispitivanje. On/a u tome svemu tome ide toliko daleko koliko mu sami život dopušta…i uvek ostaje otvoren. Novi čovek je spreman za rizik. Taj čovek je osoba spontanosti, nenametljiv, uvek voljan/a da rizikuje za novo, uvek pripreman/a na novo delanje ili ispoljavanje ma koliko to bilo divlje ili daleko. On/a veruje da je sve moguće i da se sve može okusiti. On/a ima poverenja u vlastito iskustvo i uvek je spreman da proveri nepoverenje prema drugim autoritetima. Na kraju, novi čovek nastoji da bude blizu prirode: blizu mora, sunca, snega; cveća, životinja, ptica; blizu života, izrastanja, smrti.
Sada možete razumeti zašto su ortodoksni, smerni umovi protiv mene. Ja im spremam grobnicu…ja spremam rasadnik, vrt za novo.”
OSHO Tajna Tajni, (ne znajući za ovu Ošovu knjigu, ja sam nezavisno napisao knjigu “Tajna Tajne” 🙂
Pogledaj i proročanstvo ‘Ti si sudija strašnog suda’.
Vidi i najnoviji članak: 21.12.2012. – USKRS!
Jogif