Samo Nebo možeš slobodno varati

Samo su dva sigurna znaka prosvetljenja, kažu Indijske Vede/Vedante (skup spisa lične spoznaje ne-lične Stvarnosti tj. Istine): jedan je da (više) nemaš briga i drugi je da ti Život „ide u susret’, tj. da ti se dešava sve više povoljnih „slučajnosti’. Kada su Budu upitali šta je prosvetljenje, on je odgovorio: „Kraj patnje’. Složićete se da je to jedno isto.

Dakle, „bačeni’ smo na ovu Planetu bez pitanja i saglasnosti i batrgamo se po njoj kako znamo i umemo.
Sve u svemu, tragamo za srećom. Na tome putu isprobamo svašta: i učenje, stvaranje karijere i naporan rad, sticanje imovine, imena i slave i stvaranje porodice, probamo „i lepim i ružnim’, probamo i rad a probamo i „prečice’ i nerad, probamo istinu a i laži, bude i prevara i krađe, probamo i psovke i molitve…..i opet – ne ide. Osećaj nedovršenosti, necelovitosti ostaje. Nešto stalno nedostaje. Probamo to popunjavati novim vezama, novim poslom, drugim autom, putovanjima, garderobom, tortama i krempitama i opet ništa. Probaš i da zaboraviš (alkohol, seks, droga, kocka) – ne pomaže. Na kraju umesto sreće dočekaju nas godine, razočaranje i bolesti – patnja.

I onda, jednog dana, naiđemo na duhovni put, čujemo za buđenje i saznamo da je na kraju toga puta – prosvetljenje, kraj patnje.

Ali i tada naš put iz patnje mi i dalje vidimo u spoljnjem svetu; lepo je to prosvetljenje ali ne bi bilo loše tim novim putem putovati zdrav, u džipu i u društvu lepe mlade žene/muškarca (znate ono: bolje je biti zdrav i bogat nego bolesan i siromašan, hahaha). Ili – i evo nas sada na terenu „prevare’ – pretvarati se da ste na duhovnom putu buđenja i prosvetljenja a, u stvari, pokušavati privoleti/prevariti Nebo da nam ispuni neku zemaljsku želju….

Ovde koristim termin „Nebo’ ali mogao bih slobodno reći i Univerzum, Milost, Stvarnost, Bog…. svejedno, to je sve jedno isto. Dakle, među prvim stvarima naučimo da je buđenje – okretanje ka sebi. Saznamo, da to što tražimo, to što zovemo Sreća, da smo to mi sami, da mi tragamo za sobom. Naučimo da nam je ta potraga beznadežna dogod tražimo tamo gde nismo, da se ne možemo naći u spoljnjem svetu jer jednostavno – nismo tamo. Uvidimo da sva duhovna učenja ukazuju u istom pravcu: sreću možeš naći samo okretanjem prema unutra.

Na tome putu uvidiš da je tvoja prava priroda, tvoja istina istovetna sa tvojom unutrašnjom Tišinom, a da je tvoja Tišina istovetna sa božanskim u tebi, sa Istinom. Saznaš da Boga možeš naći samo u sebi, da Ga možeš naći samo potpunom predajom, prepuštanjem („Neka bude volja Tvoja….’). Shvatiš da okretanje sebi isto što i okretanje Bogu.

Uvidiš da u „patnji’ nema ništa lično, da je dobijamo samo da bi smo duhovno rasli, upravo da bi smo se okretali prema sebi, ka unutra….

Neki sam dan imao uvid „da ne trebamo čekati da nas stigne patnja kako bi smo se okrenuli sebi, nego da treba da krenemo „dobrovoljno“. To mi je sinulo tokom noći u formi snažnog bola u stomaku koji me je probudio sa tom spoznajom. Štaviše, shvatio sam, da ako to drugo nije tačno, nije tačno ni ono prvo (da patnju dobijamo zbog duhovnog rasta) i da, onda, cela priča sa buđenjem i duhovnošću nema smisla.

Šta, dakle, znači: „Ako ti kreneš prema Bogu, on će potrčati prema tebi’? To znači da će ti se na putu duhovnog rasta/buđenja/prosvetljenja sve više i više dešavati da se stvari „same rešavaju’ kako treba, da sve dobija povoljne ishode. Samo mala digresija: ime Šive u korenu reči ima pridev shivam što znači „povoljnost’, tj. cilj duhovnost rasta je postizanje Svesnosti Šive (Isusa, Krišne…), znači – povoljnosti.

I gde je sada tu prevara? Pa u tome što će mnogi Bogotražitelj (ja sam taj termin preimenovao u „Sebetražitelj’, ni Google ga ne zna), poći duhovnim putem ali će tajno zadržati neku zemaljsku težnju, neki imovinski dobitak, telesno zdravlje, neku tajnu želju…. I, to je sasvim ljudski jer naša najdublja priroda je želja. Čak bi se moglo reći: mi smo Želja.

Ali. Ali za ispunjenje, postizanje te želje moraš primeniti tehnike duhovnog rasta. Namerno kažem „tehnike’, jer ako se potpuno predaš, onda je to tvoj život a ako želiš (samo) postići cilj, onda je u pitanju – tehnika, Ovako ili onako, šta ti je činiti? Prvo i osnovno je brinuti o stanju svoje Svesnosti. To postižeš učinjenjem i primenom meditacije. Traganje za unutrašnjim mirom, za Tišinom (odsustvo misli, ne zvuka), traganje za Bogom i traženje sebe, to je sve jedno isto, to je – meditacija („tihovanje’, kako se to zove u Hrišćanstvu).

Posle učiš kako da tu prisutnost koju vežbaš u meditaciji preneseš na svakodnevni život, kako da sve što radiš, radiš svesno, prisutno. Jako težak put, rekli bi. Misli (i emocije koje ih prate) naviru sa svih strana; što se ti više umiruješ, misli sve više „napadaju’, hahaha! Ali malo, po malo, osvajaš sve više unutrašnjeg mira, malo, po malo tvoj se način gledanja na svet menja. Spoljni svet počinje da se menja.

Samo da ne zaboravimo: gde je sada tu prevara? Pa, u tome što ti i dalješ sve to radiš jer zapravo želiš – džip.
Ne odustaješ; menjaš način isharen, postaješ vegetarijanac (duhovni rast i zdrav život idu ruku pod ruku), menja se krug tvojih prijatelja, sve te manje interesuje politika, prestaješ da gledaš TV, sve više voliš da provodiš vreme u prirodi….. Počinješ voleti samoću.

„Love a ulovljeni’, rekao bi Nastasijević .

I tako kreneš ti da „prevariš’ Nebo a ono se smeška:
 „Ajde ti samo, ajde, dođi’. „Varajući’ Nebo, ni ne znajući, pretvoriš želju u ne-želju i shvatiš da „zna Otac tvoj nebeski šta je tebi potrebno i pre nego što tražiš’…. Od prvobitne želje nije ostalo više skoro ništa.

Pazi, pročitaj naslov ovog članka pažljivo. Ne kaže: „Smeš slobodno varati’, nego kaže: „Samo Nebo smeš slobodno varati’. Pa sretna vam bila prevara.

JogiF