Moje učenje je – Tišina

Svi smo mi na duhovnom putu. Razlika je jedino u tome što su neki odmakli više napred a neki se kreću sporije i zaostaju (a svako je upravo tamo gde treba da bude). Znate, kao ono kada krene maraton: velika gužva oko starta a ubrzo se neki izdvoje i odoše napred….

Kada se jednom izdvojite i pođete napred, sve ste više sami. Pored toga, kako se približavate cilju, njegova sila privlačenja je sve veća i napredujete sve brže i sve se više udaljavate od ‘mase’.

Ipak, za razliku od maratona, u ovoj ‘duhovnoj trci’, nije uopšte moguće stići na cilj: stalno mu se približavate sve više. To je transcendenta jer – sama trka je Cilj.

U tome beskrajnom stizanju, dešavaju se dve vrlo bitne stvari: jedna je da vam sa ubrzanjem približavanja Cilju, raste neodoljivost da ukazujete na iluzornost slike sveta koju ‘vidi’ um i da pomažete i drugima da se bude i ubrzaju stizanje ka Cilju, a druga je da, što ste tom Cilju bliže, vidite sve jasnije šta je na putu bilo suvišno (toliki nepotrebni rituali, postupci i tehnike…)

Tako je nastalo ‘moje učenje’; iz potrebe da budim i drugde je nastalo učenje a iz uvida šta je sve suvišno je ostalo šta je jedino bitno: Tišina.

Međutim, to učenje se ne može formulisati na takav način da je primenjivo svakome. Ono ima drugačije značenje onome ko je u fazi ekspanzije (‘udah’, prva polovina života) ili fazi kontrakcije (‘izdah’, druga polovina života). Drugačije će to učenje razumeti neko ko je duhovno razvijeniji od onoga ko je ‘bliže materiji’.

Inače, duhovnost nije ni inteligencija ni obrazovanje. To je nešto treće. To je neka naša ljudska odlika sa kojom se rodimo (na višoj ili nižoj stepenici) i koja nam daje ‘polaznu osnovu’ za dalji rast. Njome prirodno lakše uočavamo celinu Postojanja, osećamo da smo nešto veće nego samo tela i misli u glavi; snažnije slutimo da ima nešto ‘iza’, spontano uviđamo da se svet može doživljavati i bez misli…. Znate, ima jako puno vrlo zlatnih ljudi, pametnih i obrazovanih ali kojima sve ovo sa ‘duhovnošću’ i ‘prisutnošću’ i ‘transcendencijom’ – nema nikakvog smisla. Tim ljudima je sve u spoljnem svetu, u materiji., za njih su unutra ‘samo neke misli’. Njima, na žalost, treba još vremena, dakle, patnje kako bi ih to nateralo okretanju prema unutra. Patnju dobijamo samo da bi smo duhovno rasli. Ona je naša najveća učiteljica.

Problem svakog pravog učenja je u tome što se ono ne može definisati. Ne može se reći šta ono jeste. Može se reći samo šta ono – nije. Ako pokušam da kažem šta jeste i ustvrdim da je ono – Tišina, nisam rekao skoro ništa tj. ništa što um može razumeti. Ceo problem i jeste u tome što to učenje nije ni namenjeno umu, ono je izvan, ono je preko, iza uma. Ono je u ne-umu (u Neumu, ). Um ti tu ne može ništa pomoći. Ali ti možeš pomoći umu da se umiri.

Puno je danas (i uvek bilo) ‘učenja’ koja imaju definitivne i definisane odlike; direktno ili indirektno, učitelj sugeriše da on/a ima neke moći ili ezoterična znanja putem kojih ćete imati razne čudovišne doživljaje, uz pomoć kojih će te se probuditi tj. prosvetliti. Ti učitelji mašu nešto rukama, nose kojekakvo ‘kamenje i znamenje’, pričaju o raznoraznim energijama i zračenjima koje će vam prizvati, kojima će vas navodno isceliti itd. itd.

I ja sam na svom putu tumarao i lutao i sledio ovo(g) ili ono(g), verovao u čuda i misterije…. dok nisam otkrio SEBE. Kucao sam na mnoga vrata a kada se vrata otvoriše, videh da sam kucao – iznutra: Mi smo to za čime celog života tragamo. Ti si TO.

Ipak milioni slede učitelje i mistike kojim obećavaju ‘spasenje’. Zašto? Zato što ego (naša identifikacija sa telom i mislima, naš lažni identitet) dobro zna da je on tu na sigurnom. Dogod se vi bavite energijama, vizualizacijama, umišljanjima i zamišljanima, ego je siguran jer to ne može doneti nikakvu promenu. Moto ega je: ‘Traži, ali nemoj naći’. Ego nas upravo upućuje da se time bavimo jer je tada siguran da mu ne preti nikakva opasnost. Isto je i sa primenom kojekakvog kamenja, mirisa, zvukova itd. Sve to ima uticaja, ali sve to zajedno je nekoliko procenata. Vaša svesnost je sve ostalo. Ljudi se jako rado laćaju raznih metoda i tehnika u kojima ne treba – raditi ništa.

Naravno, da su vizualizacije, manipulisanje ‘energijama’ uz pomoć uma i slične metode duhovnog rasta i izlečenja daleko bolje nego gutanje lekova i/ili sisanje ‘cucle za odrsale’ (televizija), a naročito bolje nego droga, alkohol itd. Ali. Ali to je sve još ‘predsoblje’. Bavljenje tkzv energijama nas vuče napolje iz sebe a poenta je okretanje prema sebi. To je sve još predsoblje duhovnosti jer su telo, misli i emocije koje ih prate još uvek – spoljni svet. Velikom broju tragatelja (Sebetražitelja, kako ih ja zovem) treba puno vremena dok im ne klikne da su i telu i um – spolja. Dok ste vi tako zabavljeni spoljnim svetom ne možete videti unutrašnji svet. Da bi ste čuli Tišinu, morate se utišati. Tek kada se utišate možete stvarno ćuti.

Međutim, predsoblje se ne može preskočiti. Kroz njega se mora proći na putu u ‘glavnu salu’, u Središte. Sa druge strane, ako vam je u ‘predsoblju’ dobro i ne želite (ili nemate hrabrosti) ući u Glavnu dvoranu – i to je OK. Neki ostanu u toj čekaonici i bezbroj života plašeći se da uđu, da prekorače prag. Na to je mislio Platon kada je rekao da može razumeti decu što se plaše mraka ali da ne može razumeti odrasle što se plaše – Svetlosti. Jednom sam bio rekao da mi Prosvetljenje izgleda kao neka Nebeska menjačnica koja nas poziva da damo svoje falsikovane novčanice (lažni identitet, ego) a da će nam ona dati prave novčanice (naše pravo Biće), ali da ipak skoro niko neće da menja falsifikat za original !

E, sada. Veliki broj (čak i vrlo popularnih) učitelja stvarno misli da su stigli do Središta i svoja znanja i ‘tehnike’ propagiraju kao – konačne, zamajavajući tako i sebe i svoje učenike. Možda postoji i neki broj učitelja koji znaju da to što pričaju nije tačno ali da učenici još nisu dovoljno zreli da razumeju učenje. Kažem ‘možda postoje’ ali ja ih nisam sreo. Znači, sve koje sam sreo i srećem su uvereni da su stigli na odredište i da sada znaju a u stvari su isti kao žabac u bari koji misli da je to sve. Žabac (um) ne zna za okean.

Njima uspeva da nas zavedu jer površno gledajući nama se čini da je efekat zadovoljstva od, recimo, čokolade iz čokoloda a u stvari to smo mi. Nije orgazam iz partnera, nego smo to opet mi. Ne stiže efekat iz onoga ko nas grli nego iz zagrljenog. Međutim, svesno ili nesvesno učitelji zamenjuju teze i tako predstavljaju sebe kao izvor energije, promene, blažentsva. Učitelj vam može dati tehniku ali je morate izvesti sami.

Što se mene tiče, ja sam svesan da sam ja samo frula kroz koju svira Božansko i da učeniku treba samo pokazati put, pustiti samo da ta muzika teče ka njima. Takođe, uvek rađe precenjujem nego što potcenjujem učenike. Uostalom, učenje se ni ne prenosi rečima. To nije transfer iz uma u um. To je prenos iz Tišine u Tišinu. Mojom Tišinom učenici dobiju više nego rečima. Tišinom između i naročito Tišinom iza reči.

Učitelj vas može dovesti samo do vrata hrama. U hram morate i možete ući isključivo sami. Nikakvi učitelji, nikakva učenja, nikakve energije, zagrljaji i ‘ćiribu-ćiriba’ vas ne mogu odvesti sebi, u sopstveno Središte. To možete samo vi sami. To možete samo vi sami. To možete samo vi sami.

Duhovnost nije psihologija. Psihologija vas hoće prilagoditi društvu a duhovnost vas prilagođava – sebi. Zato se kaže da kada očekujete da vam duhovni učitelj pruži ruku, on vam neće dati ruku, nego će vas – gurnuti. Gurnuće vas sebi. Niko vam ne može dati ruku. Dokle god očekujete pomoć od drugih vi ste – bespomoćni.

Zato ako stvarno želiš promenu, ako želiš promenu suštine a ne promenu šminke, onda zaboravi energije i zračenja, zaboravi čakre, kundalini, aure, svetleća tela, regresije, karme….zaboravi prosvetljenje. To su sve KONCEPTI.

Prestani ‘traganje’, ostavi po strani ‘mudre rasprave’, prestani zamišljati božanstva i anđele i njihove uticaje na sebe i druge jer su sve te slike iz prošlosti… SADA je čista Svetlost. Hinduisti to zovu purna (punoća) a Budisti je zovu šunjata (praznina). Ja to zovem – Tišina. To je sve jedno isto.

Ne traži, ne kucaj, ne zahtevaj, ne ‘ostvaruj’…. Opusti se. Zaustavi se i opusti se: To dolazi samo. To je tu. Ti si To.

Širenje ovakvog učenja je presudno naročito ovih prelaznih godina i ishod te tranzicije Planete uveliko zavisi od prisutnosti sviju nas. Nema se više vremena za gubljenje na iluzije i varanja samog sebe. Živimo u najbolje moguće vreme i ovakve se okolnosti za duhovni rast i buđenje neće ponoviti u milione godina.

U Tišinu ulazimo prvo učeći i primenjujući tehnike meditacije ali što pre treba tu prisutnost koju učimo meditacijom preneti u svakodnevni život. Tada imaš priliku da doživiš kako izgleda duša sveca: to je duže ili kraće odsustvo bilo kakvih misli ili odsustvo unutrašnje svađe sa bilo kime, ili osećaja krivica i strahova. To je život bez mentalnog zagađenja. Ili, ako nekakvih mentalnih kretanja i ima, tada je tu potpuna svesnost da to ‘smeće’ nisi ti. To je ‘mirišljava duša’.

E, ti si ta Tišina, to odsustvo misli i emocija, to odsustvo mentalnog pomeranja, to Ništa iza svakog koncepta, učenja i tehnike. Jedino je ta Tišina sveta. Ona nije ni vera ni nevera. Ona je Svetost sama. To si ti.

Tišina je govor Boga.

Ovakva ‘čista’ učenja nikada nisu imala i neće imati puno sledbenika. Tesna su vrata u Carstvo nebesko i samo retki kroz njih prolaze.

JogiF