Kategorija:
Ne znam da li da nastavim ovaj tekst ili da bolje odmah odustanem jer je tema nesavladiva; znači, mogao bih ostatak života pisati samo o kariju (i jesti samo isti, hahaha!).
U svakom slučaju, kari – i naročito kari sa pirinčom (čuveni „rice & caurry’) – je najčešći obrok na svetu. Razlikuje se od zemlje do zemlje, od grada do grada, od porodice do porodice… Generalno postoje ‘sosasti’ (‘wet’) i ‘suvi’ (‘dry’) kari. Češće su u formi nekog sosa koji se dobija dodavanjem jogurta, kokosovog mleka, pirea od mahunarki (naročito ‘dall’ – to će biti poseban recept!) itd. ‘Suvi’ se pravi tako što se pusti da jelo uvri. I jedna i druga verzija je konzistencije da se može jesti (i jede se) prstima.
Sama reč kari je Tamilskog porekla i znači ‘sos’. Postoji i biljka sa koje se bere ‘kari lišće’ (Lat. Murraya koenigii) i koja raste divlje u Indiji i ja sam je nalazio svugde na ulici i po dvorištima dok sam živeo u Šri Lanki (Tamilski: ‘kariveppilai‘). Liči na neki žbunasti bagrem i raste u visinu od 1 – 3m (vidi sliku). Vrlo je aromatično i samo za sebe je dovoljno da začini jelo.
U osnovi, kari je svako jelo kome dodate specifične ‘kari začine’; to je pre svega kurkuma (‘žuti prah’, turmeric powder), zatim čili paprika, kim, korijander, đumbir, cimet, biber i još svašta-nešto (zavisno od vrste karija koju spremate). Svaki ‘ozbiljni kuvar’ ima svoju mešavinu kari začina (ili više njih za različita jela), pa tako i ja ima svoju ‘Fabian’s curry’ mešavinu. Sasvim su OK i razne mešavine koje se mogu naći po prodavnicama kod nas.
Pošto jedan „recept za kari’ ne postoji (nego milioni različitih), daću vam jednu verziju karija koji ja najčešće pravim. Nazovimo ga „Fabijanov kari’ (recept je pisan za vešte, pa ne počinje od: „uključi šporet’):
Na puteru Gi (ili drugoj masnoći) propržiti krupno isečenu glavicu crnog luka, 1-2 zelene parike, 2, 3 čena belog luka i na listiće seckanog svežeg đumbira (ako ga nemate, stavite kasnije kašićicu đumira u prahu). Kada je to do pola gotovo dodati neko sezonsko povrće (seckani patlidžan, tikvice, šargarepa, celer, šampinjoni…) ili mešavinu povrća kojeg volite. Može, naravno, i meso ili riba ali pošto ja to ne jedem onda ni ne preporučujem.
U jelo dodamo 2, 3 kašićice ‘Fabian’s curry‘ ili neku svoju mešavinu začina, osolimo (može soja sosom) i dinstamo koliko je potrebno (obično 20tak minuta). Kada je jelo skoro gotovo dodamo iseckana 2 – 3 paradjza i dinstamo još malo dok se i paradjz ne raskuva. E, sada ste na raskršću: ako pravite „sos kari’, tada se dodaje 2, 3 dl kokosovog mleko (najbolje verzija, i tada dodamo i par kapi limuna), ili jogurta ili običnog (punomasnog ili razmućenog u prahu – isto ide sa malo limuna) mleka i sve zajedno prokuvate još desetak minuta; a ako želite „suvi kari’, nastavite dinstati na sve tišoj vatri, dok sva tečnost ne ispari.
Za „rice & curry’ prilog je, naravno, pirinač (može i nešto drugo, ali to je onda – nešto drugo). Pirinač je posebna priča ali sada ne možemo da otvaramo i tu „kutiju’. U svalom slučaju, ako ste vešti da skuvate pirinač da bude suv, onda OK a ako niste, bolje da kupite onaj što se kuva u kesicama, jer ne bi smelo da bude „lepljiv’, prekuvan, itd. Tokom kuvanja u pirinač se može dodati cimeta u kori, i po koja semenka kardamoma. A ako želite da pirinač bude žut, dodate mu kurkume.
Uz kari jako dobro (skoro obavezno) ide i neki čatni (chutney), tj. slatko-slano-ljuto-kiseli sos. U Indiji će te obavezno dobiti i nekoliko vrsta čatnija.
Sve u svemu, ovo jelo „sa hiljadu lica’ vam ostavlja prostor za eksperimente, originalnost i maštu. 
Vrlo često kuvanje karija započinje prženjem celih i grubo izlomljenih začina (biber, kim, slačice, grčko seme i sl) i tek kada ti začini daju aromu, dodaje se luk itd. Možete naravno praviti i ljut kari, tada dodajete razne vrste ljutih paprika….Za jedan obrok se može (i najčešće i pravi) više vrsta karija (vidi sliku).
Obavezno probati!
JogiF