Kategorija:
Zajednički imenitelj Indijske joge i Kineskih duhovno-telesnih veština je – PRISUTNOST. Dve najveće i najmudrije „nacije’ Istoka su, svaka na svoj način, došle do iste spoznaje: čovekova sreća se nalazi u njemu samome i zato potrage za njome u spoljnem svetu i ne uspevaju jer ona (sreća) jednostavno nije tamo.
Koliko su tehnike tih dveju tradicija bliske se najbolje vidi u njihovim centralnim konceptima usklađenosti sa dahom: Pranajama i Či gong. Te dve tehnike (i mnooogoo više od toga) jezički imaju apsolutno isto značenje; i „prana’ i „či’ znače jedno te isto: Kosmička životna energija. Isto tako nastavak „jama’ i „gong’ znače rad sa nečim, manipulacija, kultivacija nečega.
O ove dve teme je toliko napisano i ovaj članak nema ambiciju da to ponavlja. Njegova svrha je samo naglasak na kompatibilnosti i komplementarnosti tih pogleda na svet, pristupa i tehnika.
Nakon dugogodišnjeg bavljenja jogom, za mene lično je susret sa Taoizmom i tehnikama baziranim na njemu bio kao „katapultiranje’ u orbitu sopstvenog Središta…. Taj susret je bio „karika koja nedostaje’. Tako je nastala Tao joga®.
Dok se joga bavi pretežno energijom u nama, „tao tehnike’ se bave i energijom u nama al i još višei i energijom oko nas (aura) koju privlačimo u sebe jačajući već postojeću. To se postiže kako divnim, svesnim i elegantnim vežbama, tako i meditativnim tehnikama koje jačaju zdravlje i radost tela iznutra („Unutrašnji osmeh‘).
Najveći broj ljudi ne iskoristi ni onu energiju koja nam je data rođenjem (primordijalna energija) a kamoli da je uveća raznim vežbama i tehnikama. Mogućnosti uvećanja te energije je doslovno beskonačno…..
Tako je joga koju podučavam – i koja je bila prvenstveno preventivna – dobila snažnu zdravstvenu i isceljujuću dimenziju. Isceljenje značu ucelovljenje. Jedino celovit čovek je srećan čovek.
Jogif