Kategorija:
Mala šala: Uhvati jaka kiša nekog uštogljenog moralistu, koji je uvek hodao lagano i odmereno, te i on potrči sa svim ostalima da pobegne od kiše. Nakon kraćeg trčanja on shvati kako se “nedolično” ponaša i pomisli u sebi: “Šta ja to radim? Pa to je nedostojno mene. Ako neki gospodin i pogreši on mora da popravi svoju grešku”. I na to se okrenu i vrati na mesto odakle je počeo trčati i nastavi hodati po kiši odmerenim korakom. Ha, ha, ha!
Moralnost vas učini glupim i mrtvim. I kada to kažem tada ne mislim da možemo da radimo štagod poželimo nego da moramo razviti svoju sopstvenu inteligenciju na osnovu koje ćemo živeti tako da samo potvrđujemo ono što i inače znamo i osećamo. Moral je “društvo” usađeno u naše glave i razlikuje se od sredine do sredine. Međutim, Svesnost je naša priroda, Biće, i u njoj ne možemo uraditi ništa “pogrešno”. Svesnost je sveobuhvatna i majka je moralnosti. Do god ste prisutni u sadašnjem trenutku i potpuno svesni onoga što činite – niste u stanju uraditi ništa loše.
Moralnost je zasnovana na krivici i strahu a to se najveći “gresi” prema sebi. Naše mentalno stanje je uvek ili ljubav ili strah, prisutnost ili odsutnost, vrlina ili greh, raj ili pakao. Nema trećeg (um će vam reći da ima – ali ga ne slušajte 🙂 ).