Kategorija:
„Tek kada jogin ovlada moralnim vrlinama (Yama i Niyama), može nastaviti vežbati položaje i druge veštine“ (Joga Bašja Vivarana, II.29).
Kao što svakako znate, joga daleko prevazilazi fizičke vežbe i položaje. Ovo o „moralnosti“ baš ne volimo uvek da čujemo („neće valjda sada i joga da nam popuje“) jer u nama postoji otpor prema nametanju obrazaca ponašanja.
Naročito nam smeta kada vidimo da se oni koji nam to pričaju – najmanje toga drže. Ima nešto neprirodno u moralnosti (vidi: Moralnost v/s Svesnost) i kao da osećamo kako mi imamo u sebi ugrađeno nešto dublje i nepogrešivo.
Kako bilo da bilo, u jogi ne možemo uspešno napredovati sa nerešenim odnosom sa sobom i svetom (i Bogom); Jedna od najraširenijih sistema joge u svetu je Hata joga (Hatha yoga) i ona je deo „Kraljevske joge“ (Raja yoga). Ona se zove još i Aštanga joga (Ashtanga yoga) što znači joga „osam udova“. Naime, prema „Bibliji joge“ tj. Patanđalijevim „Joga sutrama“, joga se sastoji od osam „ruku i nogu“ i to su:
- Yama su pet principa moralnog uzdržavanja (nečinjenja)
- Niyama su pet aktivnih principa činjenja
- Asana je fizička vežba zauzimanjem položaja (što mi, na Zapadu, najčešće poistovećujemo sa jogom).
- Pranayama su vežbe disanja
- Pratyahara je povlačenje čula
- Dharana je koncentracija
- Dhyana je meditacija
- Samadhi je prosvetlenje, realizacija ili spasenje
Dakle, moralni principi joge su dva prva uda Aštanga joge i to su Yama i Niyama.
Kada pogledamo te principe ne možemo odoleti a da ne pomislimo da su, sigurno, nemoralnost i nered bili isto problem i pre dve hiljade godina kada je Maharishi Patanđali morao da u svoje principe joge uvede i moralne norme (Ništa novo pod nebom, kako kaže Biblija).
U jogi se veruje i zna da se plodovi joge ne mogu ubrati ako se ne pridržavamo moralnih principa pa su zato ti principi i stavljeni na prvo mesto. Inače, moralni principi svih tradicija sveta su isti ili slični pa su tako ovi navedeni principi joge vrlo slični Hrišćanskim „Božjim zapovestima“.