Tiho disanje

Najveći autoritet u jogi, pisac čuvenih “Stihova o jogi” (“Joga sutra”) od pre dve hiljade godina je pisao o joga disanju u stihovima 2.49 – 2.53.

Pranajama (inače znači kontrola ili manipulacija pranom – Kosmičkom energijom) je četvrti ud ili stepenica u Patanđalijevom osmoudom sistemu joge. Za pranajamu on kaže da reguliše dah tako da postane lagan i fin, takav koji vodi stalnom prilivu energije (prane) a koja je iza udaha, izdaha i prelaza između njih.

Dakle, imamo “četiri pranajame”: prve tri su udah, izdah i prelaz (2.50) a četvrta je taj neprekidni tok koji je iza i prevazilazi ostale tri (2.51).

Vežbanjem disanja i doživljavanjem tog neprekinutog toka energije, kako kaže Patanđali, “tanjimo zavesu karme” koja, inače, zaklanja unutrašnje svetlo da izbije napolje (2.52).

Za što uspešnije uspešnije vežbanje trebamo zauzeti stabilan, miran položaj (2.46 – 2.48).

Jedna od najbitnijih aspekata u regulaciji disanja je eliminacija pauze između dahova. Pitanje namernog zadržavanja daha (kumbhaka) je posebno pitanje i primenjuje se tek nakon što je prvo dobro uvežbano tiho disanje. Svesnim vežbanjem eliminisanja pauze, dopuštajući da prelazi između dahova butu vrlo glatki, izbegavajući bilo kakav napor – postižemo osećaj mira. To je priprema za koncentraciju i meditaciju opisanih u stihu 2.53.

Duboki mir koji tako postignemo se zove sandhya, venčanje sunca i meseca, balansirajući energetske kanale jedne i druge nosnice i pokrećući energiju kroz središnji energetski kanal (kičmena moždina).

Svesnost o dahu je jedna od najboljih metoda uopšte za smirenje i stabilizaciju uma. Prvo, postanemo svesni prelaza između udaha i izdaha te izdaha i udaha, dopuštajući im da budu glatki bez naglih okreta i bez pauze između njih. Svesno praktikujemo da te prelaze pravimo što je moguće tananijim. Pustite dah da bude tih i bez trzaja.

Nakon što ste uspostavili neprekinutu i čvrstu svesnost o dahu, započnite produžavati vreme izdaha sve dok izdah ne postane, otprilike, dvostruko duži od udaha. Sama reč pranajama se obično prevodi kao “kontrola daha”. Međutim, koren reči ajama znači produžavanje, te pranajama znači “produžavanje životne snage”. Jogiji kažu: “Broj udaha i izdaha su ti dati”, dakle – dišite polako.

Svesno i namerno zadržavanje daha nakon udaha i/ili izdaha (kumbaka), mada imaju svojih dobrobiti, nisu predmet ovih stihova – kao načina da se umiri i stabilizuje um.

Dakle, tri su faze disanja: udah, izdah i prelaz između njih. Kada se kaže prelaz, misli se na pauzu koja nastaje kada se udah okreće u izdah i kada se izdah okreće u udah ali ta pauza nije svesno zadržavanje daha. Patanjali u stihovima koristi reč stamba koja znači prelaz a ne zadržavanje (kumbaka)

Tokom vežbe disanja, vrše se tri faze (udah, izdah i prelaz) te posmatranje i kontrola na tri načina (svo vreme dišemo kroz nos):

01Mesto. Svesnost o dahu ili njegovom kretanju se namerno usredsredi na pojedino mesto, kao što su dijafragma, jedna ili obe nosnice, gore ili dole duž kičme, kroz celo telo ili se pažnja drži na jednoj tački (pupak, srce, prostor između obrva itd.).

02Vreme. Namerno se održava ili menja dužina udaha, izdaha i prelaza. Pauza između dahova se nežno uklanja ili namerno produžava. Udah i izdah mogu biti iste dužine ili se izdah produžava da bude dvostruko duži i drugo.

03Brojanje. Možemo brojati ili sekunde ili otkucaje srca. Možemo, recimo, brojati udah do 6 sekundi a i izdah do 6 sekundi, što ukupno daje 12 sekundi, ili 5 udaha/izdaha u minuti. Ako bi smo, pak, brojali udah do 4 sekunde a izdah do 8 sekundi imali bi smo opet  udah i izdah u trajanju od 12 sekundi, odnosno 5 udaha/uzdaha u minuti. Drugi način merenja daha je da rukom ili prstima osetimo izdah; što je dah brži – izdah se oseća na većoj udaljenosti. Što je udaljenost ruke od nosa manja to je izdah sporiji.

Cilja je da dah učinimo što sporijim i što finijim. Sam Patanđali je rekao da dah treba da bude istovremeno dug (dirga) i glatak (suksma). Za jogije se kaže da se čini kao da ne dišu. I to takvo disanje je cilj nezavisno od pojedine konkretne tehnike koju radimo.

Po Patanđaliju, dakle, cilj pranajame je da se dosegne ta četvrta faza koja je iza udaha, izdaha i prelaza. To vam je, otprilike, kao da sedite na obali okeana i da vas zapljuskuju talasi; naiđe talas i prelije se preko vas (udah) i povuče se nazad (izdah). Pa ponovo. Međutim, zamislite sebe kako sedite na dnu okeana udaljeni od obale: potpuno ste u okeanu (energija) ali vas talasanje na površini više ne dotiče.

U “četvrtoj” pranajami, slično tome, vi ste iza priticanja i oticanja prane, vi ste “u prani”, večnoj životnoj energiji koja je iza talasa na površini. Tom pranajamom “tanjimo veo karme” i dopuštamo da unutrašnje svetlo zasija.

Evo kako bi to izgledalo u nekom grafičkom prikazu:

Jogi Faba