Kategorija:
Kabir reče: “O Sveti čoveče! Bog je dah svih dahova”
Prirodan dah može biti „tehnika“ za sebe ali se najčešće koristi kao preludij nekoj drugoj tehnici, kao prelaz i umirenje. On može biti i samostalna tehnika meditacije, kao što ćemo posle videti.
Sednemo u neki položaj u kome možemo udobno sedeti potrebno vreme. To ne mora biti položaj sa slika iz joga udžbenika. Ipak potrebno je obezbediti da vam leđa budu prava i otvoren grudni koš. To, naravno, može biti i neki klasični joga položaj, i to bi bilo vrlo preporučljivo ali nije preduslov za dobar rezultat.
Dakle, dišemo prirodno – ne menjamo ništa u dahu.
Svesnost je alfa i omega disanja. Dišemo i svesni smo da dišemo; udišemo i svesni smo da udišemo, izdišemo i svesni smo da izdišemo. Budući da je um nemiran i vrlo lukav, on jedva čeka da se mi umirimo kako bi započeo (nastavio) svoju priču. Kako bi smo ga prevarili (jer se um ne može zaustaviti), mi vizualiziramo razne vrste kretanja energije tokom tog disanja.
Najklasičniji način je da zamišljamo kako se udah penje od pupka do grla, a izdah spušta od grla do pupka; kao da se sa udahom puni nivo tečnosti u čaši a sa izdahom kao da se taj nivo tečnosti spušta. Taj prostor od pupka do grla (od Manupra do Anahata čakre) se zove „kornjačin kanal“ i mi se tokom disanja povlačimo u taj prostor kao što kornjača uvlači svoje udove i glavu.
Drugi vrlo efikasan način očuvanja svesnosti je da vizualiziramo kao neku mlečnu nit koja se tokom udaha penje od dna kičme do vrha glave a tokom izdaha se spušta od temena do dna kičme.
Takođe, možete zamišljati razne oblike toka daha, kao što su elipsa ili „osmica“.
Možemo pratiti i sam dah (bez vizualizacije) i to tako da osetimo u nosnicama svežinu udaha i toplinu izdaha.
Kada primetite da ste odlutali za mislima, nežno sklonite misli u stranu i nastavite pratiti dah. Strpljivo se vraćajte na dah. Čuvajte prisutnost. Samo to vraćanje na dah i zaustavljanje misli i emocija koje ih prate je – meditacija. Ta svesnost u dahu čini samo srce Vipasana meditacije.