Kategorija:
Fenomen sveopšte buke a naročito preglasne muzike zaista ima bolesnu dimenziju. Mada dozvoljavam da je moj pogled na tu pojavu obojen i sloganom na prvoj fotografiji („Ako je muzika preglasna…ti si prestar’), ipak u tome ima i nešto više nego samo moje godine (60).
Naime, problem tog neprekidnog toka misli u glavi, te neprestane priče, kritike, komentarisanja itd., je star koliko i čovek i datira još iz vremena kada je čovek „isteran iz raja’. Da je problem vrlo star ukazuje i prvi stih u Patanđalijevim „Joga stihovima’ („Joga sutra’ od pre 2000 gidina) gde on kaže: „Joga zaustavlja vrtloge misli’. E, da to i tada nije bio problem ne bi mudri Patanđali to stavio kao moto svoje knjige o jogi.
Čovek, dakle, pokušava da utiša misli (i emocije koje ih prate) na razne načine, pa i PREGLASNOM MUZIKOM. Naravno da se te misli ne mogu na taj način trajno i blagotvorno ukloniti i dobijamo samo efekat kao i sa alkoholom, drogom, nasiljem i drugim „tehnikama’ koje posle ostavljaju teške posledice, u ovom slučaju gluvoću.
Generalno, utišati se misli može na dva načina: ili podizanjem svesnosti iznad „dnevnog proseka’ a to je povremna i privremena prisutnost u svakodnevnim stvarima, meditacija, stvaralaštvo itd ili spuštanjem ispod tog prosečnog nivoa, spuštanjem u tupost u utrnutost. U tuposti spadaju televizija (šampion), Internet (vicešampion), alkohol, droga, kocka, seks itd, itd.
Kako ne bi smo narušavali zdravlje pokušavajući da „ubijemo’ misli preglasnom muzikom, dajem vam vrlo jednostavno tehniku meditacije koja se može koristiti u svakodnevnim situacijama i baš onim bučnim:
Kada se nađete (ili namerno odete) na nekom bučnom mestu (pijaca, ulica, bazar, disko), slušajte pažljivo sve zvuke; i one glasne, i one tiše, i one bliske i one udaljene. Nemojte mentalno komentarisati te zvuke. Nemojte ih etiketirati kao „dobro’ i kao „loše’. Potom, osetite kako zvuci dolaze sa svih strana; ne samo spreda, nego i sa strana i iza leđa. Osetite kako svi ti zvuci idu ka vama, kao da ste vi neko središte. Možete ih čak i vizualizirati kako kao neke „strele’ ili „trake’ idu ka vama. Ostanite neko vreme u toma stanju posmatranja zvukova koji vas zasipaju sa svih strana. I, tada se naglo okrenite prema unutra, okrenite se prema svom centru, nađite sedište i osetite kako je u vašem središtu – Tišina.
Divno!
Jogi Fabijan