Kategorija:
Kabir reče: Učeniče, reci mi, šta je Bog?
“On je dah unutar daha”.
Emocije utiču na način disanja ali i obrnuto!
Postoje dosta velike razlike u mišljenjima o disanju i vežbanjima pranajame. Neke od tih tehnike su kompatibilne a neke baš i nisu. Čini se da jedan broj tih razlika nije ni moguće prevazići, a možda nije ni potrebno. Najveći nesporazumi nastaju, koliko sam ja uspeo da shvatim, iz toga kako razumemo šta je cilj pranajame; pa ako mislimo da je njen cilj jačanje pluća i dijafragme, pročišćavanje disajnih puteva i bolje snabdevanje tkiva kiseonikom – imaćemo jedan pristup a ako smatramo da joj je cilj smirenje i kontrola uma – imaćemo sasvim drugi pristup. Zato ćemo prikazati ta dva osnovna pristupa, koja ćemo nazvati Tiho (Swami Patanđali) disanje i Duboko (Swami Swatmarama), naizmenično disanje kroz obe nosnice, Anuloma – Viloma). Predstavićemo i Prirodno disanje, za koje bi se moglo reći da i nije neka posebna tehnika ali će te videti – da jeste.
U svakom slučaju, sednemo u neki položaj u kome možemo udobno sedeti dato vreme (5, 10, 20 minuta). To ne mora biti položaj sa slika iz joga žurnala. Ipak potrebno je obezbediti da vam leđa budu prava i otvoren grudni koš. To je potrebno kako zbog pravilnog protoka vazduha a tako i zbog mentalnog stava (koji u sebi treba da sadrži i neku vrstu samopoštovanja). To, naravno, može biti i neki klasični joga položaj, i to bi bilo vrlo preporučljivo ali nije preduslov za uspeh.
Zlatno pravilo: Koju god da tehniku ili pristup vežbate, disanje mora teći bez naprezanja. Prirodna je tendencija da prilikom vežbanja “uvlačimo” sa naporom. Pravilno je, naprotiv, da dišemo glatko i lako. Nema potrebe da budete “heroj”. Vremenom će vam joga disanje postati prirodno.
I još nešto; uvek dišemo kroz nos (sem kada se izričito ne navede drugačije). Znate kako se kaže u jogi: NOS JE ZA DISANJE A USTA SU ZA JELO!
Kao i joga kao takva i joga disanje ima postavljene vrlo visoke ciljeve i može nas, ne samo duhovno brzo dizati nego i neočekivano prebaciti na “drugu obalu”, obalu blaženstva i mira.
Ali dok se to ne desi, tu su i vrlo opipljive direktne koristi od tih načina disanja. Najosnovnija odlika :
01Opušta i akutne i hronične mišićne tenzije oko srca i organa za varenje.
02Pomaže onima koji pate od bolesti disajnih organa kao što su astma i emfizema, da prevaziđu strah od gubitka daha.
03Povećava kapacitet pluća.
04Dramatično smanjuje strahove i anksioznosti (emocionalna stanja utiču na način disanja ali i obrnuto: način disanja utiče na emotivna stanja).
05Poboljšava detoksikaciju kroz povećanu razmenu kiseonika i ugljen dioksida.
06Jača imuni sistem dodavanjem energije u sistem žljezda sa unutrašnjim lučenjem.
07Umiruje um i doprinosi telesno/mentalnom balansu (leva-desna nosnica, leva-desna strana mozga)
U člancima koji slede ću vam predstaviti dva osnovna pristupa disanju, zatim neke najpoznatije načine disanja, te kako se praktično disanje uči u raznim školama joge a sa ciljem da nam da uvid u raznolikost, bez namere da se ti načini vrednuju kao bolji ili lošiji. Same telesne vežbe i položaji (asane) su više uvod u dublje stanje mira (koji je prevashodni cilj joge) a na tom prelazu od telesnog/spoljneg ka duhovnom/unutrašnjem se, kao most, nalaze tehnike disanja: